Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
172 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ
пристати да преговарају, пре но што буду ушли у градове, одлучили су да затраже од адмирала Чичагова да остави у Србији, до краја преговора, руске трупе које су се ту већ налазиле, под командом генерала Орурка и да турској влади јамчи да ће Срби чувати мир, ако с њима споразум буде постигнут.) Јаков Ненадовић, министар унутрашњих дела одређен је“да те одлуке и молбе однесе адмиралу ПИ
Еј Међутим, Недоба и пуковник Бала, командант руских гарнизона у Београду и у Шапцу примили су одмах затим од Чичагова наредбу да с руским трупама напусте Србију и да се придруже дунавској војсци. Та је вест изазвала у Србији право запрепашћење. У борби против Турака, која им је предстојала, Срби су полагали једину наду на те руске трупе, које су међу њима већ две и по године провеле а које су сада имале да их напусге. Карађорђе је одмах упутио једно писмо адмиралу Чичагову, пожалио му се на те наредбе и изјавио му да је народ у страху и да очајава 'за судбину Србије. У исто време препоручио му је депутата Јакова Ненадовића и молио га да изађе на сусрет молбама које ће му он поднети. Решен да почне преговоре с Турцима, он је молио. адмирала да му одреди једнога чиновника који ће српске депутате пратити на путу.2) После неколико дана Карађорђе је добио вест да је један нарочити изасланик главног команданта руске дунавске војске већ послан у Србију.
Предосећајући болан утисак који ће одлазак руске војске из Влашке и Молдавије а нарочито повлачење руских гарнизона из Србије учинити на старешине и народ српски, адмирал Чичагов је сматрао за потребно да их охрабри. За извршење те тугаљиве мисије изабрао је једног Србина, родом из Боке Которске, дивизиског генерала, графа а, који је већ вршио неколико мисија у Црној Гори и који“је, као руски официр био придодат генералштабу у Букурешту. Онму је, 26 јуна, наредио да објасни Карађорђу положај у коме се налази Русија, да га обавести да су француске трупе продрле у Русију и да је цар, пошто је руској отаџбини потребна сва њена војска, био принуђен да изврши све одредбе Букурешког Уговора и да повуче руске трупе из Влашке, Молдавије и Србије. У исто време препоручио му је да Србе увери да је одлазак руских гарнизона само привремен и да Русија, чим своје непријатеље буде одбила, неће пропустити да ке реши судбину Србије. Предајући му препис У ог члана Букурешког Уговора, наредио му је да га саопшти Србима и да им докаже потребу да остану на миру с Турцима, да пристану на извршење уговора, али тако да очувају снагу и сва средства с којима ће моћи ослободити Србију од турскога јарма, кад то прилике буду допустиле. Препоручио му је, даље, да саветује Србима да с Турцима ступе у преговоре о унутрашњем уређењу Србије, према уговору, али да предузму потребне мере да Турци
,
1) Упуства Јакову Ненадовићу, од 29 јула 1812. (Л. Арсенијевић-
Баталака. Исто. 1. 971—2). 2) Карађорђе адмиралу Чичагову, 2 августа 1812. (Исто. 172).