Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХУ | 173:

не уђу у градове, пре но што се народни депутати не договоре с турском владом о начину на који ће ти градови бити предани Турцима. Напослетку, наредио му је да Србима препоручи да не ступају ни у какве везе с Французима и да их увери о заштити цара Александра, чије ће последице осетити првом повољном приликом..1)

Изасланик адмирала Чичагова пошао је из Букурешта скоро у исто време када је српски депутат Јаков Ненадовић напустио Београд и стигао је у Србију почетком Августа. Чим је отишао у Тополу и разговарао с Карађорђем и другим старешинама које су се ту налазиле, решено је да се скупштина сазове на Велику Госпојину (27 августа) у манастир Враћевшницу, у коме су тада чуване мошти Светог Стефана, првовенчаног краља. Позиви за ту скупштину одмах су разаслани.2) -

Примајући Јакова Ненадовића адмирал Чичагов му је обећао сву помоћ, коју буде у стању дати и предао му је 5,000 дуката за потребе Србије. Али тражио је да руске трупе напусте што пре Србију. и наредио је генералу Орурку да преда Карађорђу 3,000 дуката, на име трошкова за издржавање тих трупа.)

По доласку генерала Ивелића у Србију, руске су трупе почеле своје припреме за повратак. Оне су из Београда кренуле око 10 августа. Њихов је одлазак представљао дирљиву слику. Трупе су биле постројене на главном варошком тргу, пред крстом Светог Андреје. Ту је, један свештеник одржао службу за њихово срећно путовање и завршио је читањем ХТУ-те главе јеванђеља од Јована: „Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте...“ У тренутку, кад је изговарао речи: „Него да види свет да имам љубав к оцу, и као што ми заповеди отац онако творим. Устаните, хајдемо одавде...“=), музика је почела да свира, добоши су залупали и трупе су кренуле а сакупљени Београђани пратили су их са сузама, указујући им знаке братске љубави. Срби су им уз пут давали кола, хране и вина. „То није било војничко маршовање, него право путовање из уживања.“5) Убрзо затим српски депутати, одређени за преговоре с Турцима, кренули су за Цариград.

Велика скупштина старешина одржана је, 27 августа, У а ИЦИ Изасланик главног команданта руске дунавске: војске прочитао им је члан У П1-ми Букурешког Уговора, објаснио им је због чега је његова влада морала закључити такав уговор и повући своје трупе из Србије; затим се заклео, у име цара, да

|) Адмирал Чичагов генералу Ивелићу, 28 јула 1812. (Споменик Срп. Краљ. Академије. ХХХУП. 142—3).

2) Карађорђе старешинама ваљевске нахије, 15 августа 1812. ( Голубица. У. 210—211).

3) Адмирал Чичагов генсралу Ивелићу, 7 августа 1812. (Споменик Срп. Краљ. Академије. ХХХМП. 148).

%) Вук Стеф. Караџић, Нови Завет. Беч. 1864. 220—221.

5) А. Протић. Исто. 25. Адмирал Чичагов' цару Александру, 14 августа 1812. (Сборникљ русеког ист. обцества. МТ. 13—14).