Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

474 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Руси никад неће заборавити Србе и тражио је од скупштине да положи заклетву на верност Русији.!) Сутрадан су се Карађорђе и сакупљене старешине заклели на вечиту верност Русији и предали графу Ивелићу адресу за цара Алксандра, с потписима свих присутних старешина. „Србија и српски народ, стајало је . у њој, сећајући се свих услуга које им је Русија указала, обећавају и обавезују се да ће увек и у будуће остати верни и одани својој сестри по вери и по раси. 2) Граф Ивелић, пошто је раздао главним старешинама ордене које је био донео — Карађорђе је добио ленту Свете Ане а остали велики крст истога ордена отпутовао је за Букурешт. ,

П.

Повратак Италинског у Цариград; расположење труске владе према Русији и према Србији. Рад француске амбасаде у Цариграду против Русије. Успеси аустријског посланика у Цариграду. Наименовање Куршид паше зе великог везира (11 септемора 1812). 'Прогонство Галиб ефендије

пи погубљење браће Морузи. Поре во и а тобра 1818) Б г Уговора. Српска депутација у Цариграду (Октобра 1812). Рад Италинског у корист Срба. Пренос преговора у Ниш. Пријам српских депутата код великог везира у Шумли.

Међутим преговори, које је требало започети с турском владом, нису били лаки и од њих се једва могао очекивати какав повољан резултат.

Руском посланству у Цариграду наређено је било да ради на утврђењу пријатељских односа између Русије и Турске па чак и на склапању савеза између две царевине. Због тога је Италински био послат у Цариград, јошу Јуну, пре потврде Букурешког Уговора. Једна од првих његових брига по доласку "тамо била је да сазна намере турске владе односно извршења МИП ог члана уговора. Али Турци су већ били сазнали за планове адмирала Чичагова и за кораке које је предузео да придобије Србе за свој војни поход и то је много допринело да им намере руске владе постану сумњиве. И покрај тога Италински је покушао да изврши своју мисију.)

Он је, већ 20 јула, успео да се састане с Реис -ефендијом. 'Одмах му је изјавио да га је цар послао у Цариград и не чекајући | потврду уговора, из жеље да се добри односи брзо поврате, да је већ добио своја акредитивна писма и пуномоћије за склапање најтешњег пријатељства између Русије и Турске, али да је са жаљењем сазнао за неочекивану султанову одлуку да уговор потврди само делимично и да из њега избаци члан о границама у Азији и члан о Србији. Турски министар му је одговорио да и султан такође жели пријатељство с Русијом и да као доказ за то може послужити факат што је и покрај сјајних Наполеонових

ту Писмо српских старешина, од 20 августа 1813. (М. НенадовићМемоари. 1. изд. 220). ;

2) Петров. Исто. П1. 406. о

3) Италински графу Неселроде, 13 фебруара 1813. (Уланицкли. Исто. 123).