Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

178 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Немајући рускога текста уговора и бојећи се да својим одбијањем не нанесе штету српској ствари, он је пристао да овери препис францускога текста тога члана.!)

Колико је изјава српских депутата била непријатна Италинском, толико је била пријатна турској валди. Турци су сматрали да ће тешко избећи мешање Русије, ако преговори са Србијом буду вођени у Цариграду. Они су само чекали прилику да преговоре пренесу далеко од Цариграда, у неко место које је тешко приступачно руским агентима, како би могла радити по својој вољи. Она је за то изабрала Ниш и одредила је за пуно моћника неког“ Челеби-ефендију, „чија је благост била добро позната“. У исто време дала је француски препис УМ П1-ога чл. Букурешког Уговора, који јој је послао Италински, да се преведе на српски, грчки и руски. Те је преводе предала депутатима и препоручила им да их по повратку саопште Србима и да их одлуче да пошаљу нове депутате, који ће бити овлашћени да закључе договор.

Тако су се српски депутати и не видевши руског посланика, после бављења од пет недеља у Цариграду, вратили у Србију. Пошли су из Цариграда, 26 октобра, у пратњи негог Баки ефендије, који је као други пуномоћник одређен да води преговоре са Србима. Вратили су се преко Шумле, где се тада налазио главни стан великог везира. ан

Дипломатски кругови у Цариграду сматрали су тада расположење турске владе као повољно по Србе.“ "У руском посланству држали “су да се турска влада боји последица свакога насиља над Србима и да је расположена да мирним преговорима дође до споразума)! У Француској амбасади сматрали су као могућно да ће Турци чак пристати да Србима даду „њиховога кнеза.“3) Али, те су оцене биле и сувише површне. Сумња у част турских пуномоћника који су закључили Букурешки Уговор, коју су француске и аустријске дипломате подстакле у Цариграду и незадовољство султана и његовде околине које је отуда наступило, само је повећана после смене великог везира, Ахмета. Султаново огорчење искаљено је, најпосле, на браћу Морузи. Он је поверовао да су Панајотаки Морузи, главни тумач турске владе и његов брат Димитрије, други турски пуномоћник у Букурешту издали Русима обавештења о политици турске владе и да је то издајство омело закључење повољног уговора.“)

Тако је крајем Октобра први турски пуномоћник протеран а велики везир, Куршид паша послао је џелата кнезу Морузију.

" „Идите и одсеците главу том издајнику!“ рекао му је. Од тада

је расположење турске владе према Букурешком Уговору постало јасно и није могло бити сумње да ће се она трудити да изи-

ту Италински графу Несерлоде, 13 фебруара 1813. (Исто. 124).

2) Исто место.

3) Генерал Андреоси министру, 27 септембра 1812. (АМИД. у Паризу. Турска Пол. Преписка. Св. 226. л. 149).

ду Италински адмиралу Чичагову, 3. децембра 1812. (Уланицки1. Исто. 104). ;