Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХУ 111

Срба и трудили се да натерају владу на употребу силе, одлучио је да се својски заузме за тај „храбри народ“, како би будућим | | преговорима осигурао повољан исход. Тиме је, као што је сам | | рекао, хтео да задовољи своје личне осећаје, да заслужи одобрење |

и да оправда поверење адмирала Чичагова. Да би олакшао себи посао, желео је да се са српским депутатима разговори, 38 буду стигли и да остане у сталној вези с њима. Како је, према писму адмирала Чичагова, мислио да они долазе у Цариград || услед одредаба У П1-01 члана Букурешког Уговора, да се стур-/ ском владом договоре о унутрашњем уређењу њихове стр || надао је се да султан неће правити сметње његовим односима Џ с њима.)

Српски су депутати стигли у Цариград, 19 септембра и одсели су код капиџи ћаје, повереника великог везира. Они су Италинском донели једно писмо од Карађорђа, Српски врховни вођ му је јављао да је од адмирала Чичагова сазнао за закључење уговора о миру између Русије и Турске, у коме „ништа није одређено за Србију“ и-да му је дат савет да ступи у преговоре с турскем Владом ради осигурања „безбедности и благостања српског народа“. Саопштио му је да је послао депутате турској влади, молис га је да их прими под своју заштиту и да се постара код султана за добро српског народа, који је својом безграничном оданошћу показао да је достојан заштите рускога владаоца.2)

Италински је био јако изненађен кад је сазнао како је Кара ђорђе необавештен о свему што је за Србе било уговорено у Букурешту. Он се нашао у највећој забуни, незнајући како да се држи према српским депутатима. Затражио их да их види, али они нису дошли, нити су му што одговорили..3)

Депутати су, међутим, ишли у министарство. Тамо су изјавили да нису овлашћени да закључе уговор, него да им је само стављено у дужност да сазнаду намере турске владе у погледу Срба. Кад су их запитали о УП -ом члану Букурешког Уговора о Србији, они су уверавали да о њему ништа не знају. После те изјаве подозрење турске владе против Русије постало је још веће. Из жеље да дозна да ли између Русије и Србије постоји какав тајан споразум, коме је циљ да изигра одредбе Букурешког Уговора, Реис ефендија је горњи одговор српских депутата саопштио руском посланству и тражио је од њега оверен руски превод М1П-ога члана Букурешког Уговора да га саопшти српским депутатима. Тај захтев довео је Италинског у велику забуну. Изјава српских депутата била је супротна ономе што му је адмирал Чичагов јавио као циљ те депутације, с друге стране позната су му била упуства која је Чичагов упутио Недоби, односно објашњења које треба дати Србима о УП-ом члану Уговора, али он није знао шта је Недоба рекао Србима, нити какква је ситуација у Србији.

1) Италински адмиралу Чичагову, 17 септембра 1812. (Исто. 95). 2) Карађорђе Италинском, 6 августа 1812.. (УланицклИ. Исто. 96—97). 3) Италински Румјанцову, 30 октобра 1812. (Исто. 101.). 5 1