Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

УВОД | 9

Вест да ће Аустрија АЕ с ПИР ЕТЕ на тој основи | (зЕаи5 адио) изазвала је изненађење међу А 5 Аустрија им је годинама обећавала да их неће ОТАИТИ да понова падну под турску власт. Ослањајући се на та обећања и сневајући о свом скором ослобођењу, они су устали против својих господара, тукли се против њих до краја и сад се та иста Аустрија спремала да их опет остави освети турској. Не познавајући тежак положај у коме се је Аустрија тада налазила, неколико српских старешина са Стеваном Јовановићем, архимандритом_ манастира Троноше на челу, по таи су да склоне цара Леополда да, приликом 32 Ке зора.о миру, затраже за Србе ђу Турској повољније слове. Они су, најпре, желелу Д потпуно ослобођени турске власти и да им се обезбеди миран живот; затим су пристали да остану султанови поданици, али под условом да добију повластице, какве је имала Влашка тј. да могу бирати сами једног Србина за „команданта“, да плаћају данак турској влади а да се она не меша у њихову унутрашњу _ управу. _Предузели су су. кораке код карловачког митрополита а затим и код аустријске владе, али њихови су напори остали бесплодни. Не губећи храброст, одлучили су да се молбом обрате пуномоћницима, који су ускоро имали да се састану и да преговарају о миру. Тражили су да Срби не буду остављени под тиранском турском владом. Ову молбу требало је пронети кроз народ да би што више потписа било сакупљено. Да ли је то учињено и да ли је молба на време предата пуномоћницима, ! “ (| није познато. У главном сви ови родољубиви кораци нису до- о“. вели ни до чега. Уговор о миру између Аустрије и Турске 7. потписан је, 4 августа 1191, у Свиштов Све српске земље >. јужно од Саве и Дунава, које А рВЉу ерпских добровољаца/ | (у биле ослобођене, враћене су Турцима. Све што је Аустрија : тим уговором могла израдити за Сре био је опроштај за њихово учешће у рату против Турске.)

. ') Е. Пико. — Срби у Угарској ит. д. Превео Ст. Павловић. Н. Сад. 1883. Ст. Новаковић. Прилошци к српској историји око 1790. (Гласник Срп. Ученог Друштва. св. ХХ).

Ј. Н. Томић. Лећски патријарх Јован и покрет. хришћана на Балк. Полуострву (1592—1614). Земун 1903.