Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА. | Г

Рад Италинског код турске владе у корист Срба. Реакција аустриске владе против руског утицаја у Србији. Протести турске владе против бављења руског представника у Србији (Децембра 1812). Разговор између Реис ефендије и тумача руског посланства, Фонтона о српским стварима. Турска одбија руско посредовање. Упуства Италинскога руском представнику у Србији.

И ако је било тврдо решено да ради у корист Срба, руеФ посланство у Цариграду није могло много учинити, из разлога што још није било добило никаквих обавештења ни од руског представника у Београду, ни од своје владе и што Италински, услед тога, није тачно знао шта да тражи од турске владе: извршење УПШ-ог члана Букурешког Уговора или што друго. Осем тога, одмах по одласку српских депутата из Цариграда, турска влада је сазнала да су Французи освојили Москву и тај је догађај још више ослабио руски утицај и вредност руског заузимања у корист Срба. и

Међутим султан и покрај свега наваљивања Француза, није био вољан да обнови рат с Русијом. Исто тако, није хтео ни да закључи савез с Русијом, на чему су, поред Италинскога, радила посланства шведска и у неколико енглеско. Он је желео да се користи великим ратом на северу да поврати своју власт у европским провинцијама Турске и да се ослободи недисциплинованих локалних старешина: Мула паше из Видина, Бошњак Алије из Рушчука, Елик Оглуа из Силистрије и Али паше из Јањине.!)

Та је околност још више отежавала труд Италинскога у корист Срба. Јер, у тренутку када су се турске трупе спремале да пођу против Мула паше, у Цариграду је владало уверење да ће се он послужити свим могућим средствима да спречи покорење Срба, да би само повећао незгоду, у којој се турска влада тада налазила. Њему је, дакле, било потребно да у преписци, коју је намеравао одржавати са српским старешинама и руским агентима у тим крајевима, добро пази те да не побуди подозрење да је у договору с Мула пашом и Србима. Да би избегао свако изненађење, решио је да своја писма шаље заобилазним путем, преко руског генералног консулата у Букурешту .2)

1) Италински графу Румјанцову, 30 октобра 1812. (УлланицилИ, Исто. 103). а

2) Исти истоме, 3 децембра 1812. (Исто. 105).