Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

184 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

За то време је чинио службене представке, имао честе поверљиве разговоре с људима од утицаја, не губећи ни једну прилику да турску владу склони на измирење са Србима. Изгледало му је да и она томе тежи, из бојазни да изазивањем Срба не појача аустриске и француске (!) интриге у Србији. И одиста, Реис ефендија је изјавио да је турска влада решена да изврши обавезе, које је на себе примила М11 чланом Букурешког Уговора, али је, у исто време, додао да, према изјавама које су српски депутати дали у октобру, „Срби неће да се покоре уговору и да ће према томе, влада бити принуђена да употреби средства која су у њеној моћи, да их потчини .).

Међутим за то време Французи и Аустријанци нису остали неактивни. Аустриски посланик, Штирмер нарочито се био окомио против Русије, Кнез Метерних је, такође, радио у истом правцу, у Бечу. Приликом једног састанка с турским послаником у Аустрији он му је рекао да зна да се ради на томе да турска влада посумња у намере бечког двора према Србији, придавајући Аустрији тајне тежње у погледу те земље, али да би турска влада, место да слуша слична удварања, требало да припази на држање других сила према Србији. „Одиста — додао је он — зашто се један руски официр, још налази у Београду и шта он ради–код сроа2 Русија, која је изазвала српски устанак, која се много користила диверсијом коју су Срби извршили у њену корист против Турака, још га подржава, јер се нада да бе се њиме по прилици користити, Русија је стално давала Србима оружја и потребну муницију и они и данас, новчаном помоћу коју им она даје, могу набављати муницију које немају. С друге стране, продужио је 06, сама Француска, од како је освојила Илирске Покрајине, 62цила је око на Србију и ради у том смислу. Према томе неодложно је за турску владу да што пре реши српско питање 4 како се Аустрија за то интересује, она се нуди да поради на томе, пошто је расположена да помогне намере турске владе преговорима, и оружјем“ .2)

После тога разговора, турска влада је још више почела подозревати на Русе. Већ 30 децембра, Реис ефендија је доставио Италинском. „да је турска влада извештена да се у Београду налази један руски официр, по имену Недоба, који се издаје за неку врсту консула; да његово присуство може бити повод одржавању српских интрига“ и молио га је, у име турске владе, да му нареди да иде из Београда. Италински је на ту поруку одговорио да он не зна да се у Београду налази какав руски официр, да ће тражити обавештења о томе и да ће саопштити своме двору жељу турске владе да се томе лицу, ако се одиста налази у Београду, нареди да се уклони. У исто време напоменуо је турском министру да Руси немају никакве жеље, никаквог интереса да подржавају интриге Срба, да немају ни-

1) Италински графу Неселроде, 12 фебруара 1813. (Исто. 115). 2) Мталински графу Румјанцову, 26 децембра 1812. (Исто. 113).