Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХМ 185

каквог додира са њима и да се један једини интерес руског двора, услед његовог интересовања за турску владу, састоји у томе да се Срби искрено покоре и да члан Букурешког Уговора, у коме се налазе одредбе у њихову корист, буде извршен на опште задовољство. Осем тога, додао је да би турска влада, место што Русији без основа придаје неке намере с те стране, требало пре да обрати пажњу на тежње сила које се граниче са Србијом и да он сам има података о корацима који су код Срба предузимани да траже француско посредовање. Пошто је Реис ефендија одговорио да турска влада неће трпети никакво страно посредовање у српском питању, поновио је да је она решена да изврши обавезе које је Букуре = м примила на себе према руском двору, али да Срби неће да се држе тога уговора, нити да се покоре и да ће она употребити потребна

средства да их савлада.)

Италински је, тек | фебруара 1813, добио прве вести од руског представника у Београду, Он је тек тада дознао шта је велики везир рекао српским депутатима у Шумли и шта су му они одговорили. Он је без тешкоће опазио да су се обе стране удаљиле од онога што је одређено у Букурешком Уговору: да Срби неће да предаду Турцима градове и друга утврђена места нити да приме турске гарнизоне-а да турска влада захтева потпуно разоружање Срба. Руски-посланик осетио је потребу да ради брзо и да турској влади напомене да, пошто је уговором пристала да Србе обезбеди, мора учинити што је потребно да их заштити од изгреда турских гарнизона, пошто би потпуно разоружање Срба учинило њихову сигурност илузорном“. Али та је ствар била врло тугаљива, пошто је турска влада била „необично неповерљива и по природи и из начела“ и могла је сматрати руске представке као „тежњу да Србима сачувају средства да се у другој прилици ослободе њене власти . Међутим, руска влада, сазнавши да се Турци спремају да нападну Србију, наредила је Италинском да учини најенергичније представке влади и да промени њену одлуку2) и да затим изјави да се, услед тога што Турци нису извршили више чланова уговора природно десило задоцнење и у извршењу члана, који се тиче Срба.3)

После тих наредаба Италински је решио да ради, водећи рачуна о обзирима које му је предмет преговора налагао и да, место да одвојено почне са српским питањем, изазове разговоре о свима члановима Букурешког Уговора које турска влада још није била извршила. Он је одредио првог тумача посланства да код" Реис ефендије учини припремни корак и да га потсети на то да турска влада није извршила разне. обавезе према царском двору а нарочито члан о слободном пролазу кроз Босфор руских трговачких бродова, натоварених житом, који до-_

1) Исти истоме, 7 јануара 1813. (Исто. 107). 2) Граф Неселроде Италинском, 7 јануара 1813. Исто. 116). 3) Исти истоме, 18 јануара 1813. (Исто, 117).