Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА 1 13

које су га чекале у аустријској војсци и напоменуо му је да ће иначе погазити заклетву коју је био положио на верност цару. „Истина је, одговорио је Ненадовић, да сам се заклео да ћу му бити веран и против Турчина за слободу очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам, нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали често; зато идем натраг преко Саве а немам писара ни других учених људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати свакоме калуђеру и попу да у сваком манастиру запишу, да више никад, ко је Србин, Немцу не верује.“.)

И поред свега труда пуковника Михаљевића да га разувери, Ненадовић је овим речима задобио још два друга и они су одмах напустили аустријску војску.

Међутим, влада Ебу-Бекир Паше у Београдском Пашалуку почела је била под повољним околностима. Он је завео правду и трпељивост на место зулума и самовоље. Није се задовољио само ослобођењем земље од зулума јаничара, него је учинио крај ранијој тиранији турских чиновника, поверавајући кнезовима уређење финансијских ствари. |Ррујесвг изнете

Тако "мудра управа повратила је- Србима њихово благостање, јако поремећено од времена ратова.

__На “несрећу, мир у пашалуку није дуго трајао. Султан је, | 1193 г., преуредио своју војску и установио европске регуларне | трупе (низам-ђедшту. Ова мера била је, без сумње, опасна по јаничаре и разбојнике и могла је бити повољна само по мирно становништво царевине. Да би јој обезбедио успех, султан је хтео да задобије за себе своје хришћанске поданике и подарио

је Србима у Београдском Пашалуку ферман“), којим је јаничарима онемогућено становање у Београдком Пашалуку. _Осем | у у

тога тим актом је смањен данак на 400.000 гроша (20 гроша на Би Ри ожењена човека) и допуштена оправка цркава и манастира.) 15

Али та је роформа изазвала јаку опозицију муслимана у Ку

целој царевини. Ова опозиција јавила се нарочито Видинском Пашалуку, Шеф једне банде, по имену бе ман-ПазвансОглу, о бејаше се докопао видинског града и пашалука. Ускоро је за-

добио више мањих старешина и с њима је пљачкао и убијао

све оне који нису хтели с њима. Они су ударили намете на

читаве крајеве у Влашкој и глобили становништво до границе Београдског Пашалука. Од тих разбојника страдала је наро-

да,

чито Крајина.“ 8

Та се област налазила између Тимока и десне обале Дунава и допирала је до острва Адакале и планина источне Србије. Она је имала засебну управу, поверена једном хришћанину пра-

_ вославне вере, који је носио титулу бега. Та веома плодна земља

ђ) М. Ненадовић. Исто. Стр. 34. | |

Мђу Акт турске владе, с монограмом султановим. - 3) М. Ненадовић. Исто. Стр. 44.