Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

14 ЕВРОПА И:ВАСКРС СРБИЈЕ

служила је као апанажа султановим кћерима а бег је био њихов представник. Крајина је уживала нарочите повластице. Била је пуна села и врло добро обрађивана. Ниједан Турчин није смео тамо становати па чак ни ући у њу без дозволе. Бег је сам судио и чувао целу област. д

Пазван Оглу жудио је за том богатом покрајином; успео је да је заузме а затим је отерао бега и на његово место поставио свога човека.!)

У тренутку, кад су се елементи нереда почели спремати да пређу у Београдски Пашалук, Ебу-Бекир паша је смењен и на његово место постављен Шашит Паша. Нови везир није наставио мудру и чврсту управу свог претходника. Он је убрзо подлегао утицају јаничара из околних пашалука и пристао је да им понова отвори улазак у пашалук. Како су му кнезови тражили да их прими ради договора о разрези пореза, везир се користи том приликом да им објави да је султан опростио јаничарима и да им је допустио да се врате у Београдски Пашалук. Додао је чак да су они већ отишли у села да купе своје приходе и, бојећи се да им се сељаци не одупру, препоручио им је да се врате кућама и да посаветују рају да се покори царској заповести.

Изненађени тим саопштењем, кнезови су одговорили да не смеју једну такву вест објавити, да не би били каменовани и да им не остаје ништа друго, него да се склоне у Аустрију, да би избегли гњев својих суграђана. Те су изјаве остале без дејства. Кнезови су се тада у страху питали шта да раде. Један од њих, Алекса Ненадовић питао је за савет свог пријатељ, Хаџи - Мустафу, главног архитекта вароши Београда, који је био познат као непријатељ јаничара и осталих одметника. Хаџи Мустафа је саветовао да султану пошаљу жалбу против јаничара, али да је потпише што већи број кнезова и да на њу буде ударен што већи број печата.2) Осем тога узео је на себе да жалбу достави султану.

Жалба је била брзо састављена, потписана и послана. На резултат се није дуго чекало. Ни петнаест дана није прошло а Шашит паша је био смењен и на његово место постављен сам

Хаџи-Мустафа.“) У П.

Хаџи Мустафа паша и јаничари. Хаџи Мустафа и Пазван Оглу. Неуспех турске владе против Пазван Оглу (1798.). Убиство кнеза Ранка Лазаревића и вешање јаничара његових убица. Установљење српских трупа у Београдском Пашалуку. Пад Београда у руке видинских јаничара;

') Пуковник Меријаж. Белешке о Пазван Оглу. (Ове белешке штампао је на француском Г. Јакшић у Кеуше чаауг. Раг:5. 1906 а на српском В. Јелавић у Гласнику Земаљског Музеја. Сарајево 190).

2) Сваки кнез имао је свој печат (мур). Они који су умели писати стављали су најпре свој потпис а затим свој печат а неписмени само свој печат.

5 М. Ненадовић. Исто. 19—21.