Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХУШ 2рЕ

сам ваш пријатељ био и јесам, да сам вас помагао барутом, оловом, топовима (!), храном и добрим саветима. Словом и делом све сам чинио што се могло посредством мојим. Уверите се из тога што сам вас у моје државе примио и заклонио а да ћу и сад то чинити, то вам обећавам, али добар стати не могу хоће ли султан послушати. Но опет мислим да ће мене пре послушати него икаквог другог императора, будући сам с њиме у добру пријатељству. А да вас од стране конгреса препоручим то за сад не налазим за добро. Прво помислиће султан да му заповедати намеравамо а то нисмо у стању чинити и можемо овоме народу веће зло проузроковати а ја не знам ко би радији био, ви или ја, да вам помогнем. Али представићу му пријатељски и мислим утврдо да ћете за неколико дана последице мојих представака на делу познати, али ја знам добро да докле име Србин и Турчин царствује то двоје не може се сложити. Но ви будите овде још; ја ћу вам дати знати шта се буде десило. Ја ћу султану од моје стране што могу лепше и ласкавије представити као сусед и хришћанин и не сумњам да ће ме султан послушати, но хоће ли њега његове паше послушати то не знам. Ви знате како је код Турака; али шта да се ради2 но шта ћемо кад се што боље за сад за вас не може учинити. ја бих најрадије био томе народу на помоћи, народу у којем толики интерес моје државе лежи, с којим сам се ја толико година лепо слагао и са којим на веки лепо живети желим. Моја је жеља заслуге српскога народа за мене оправдати и наградити а и моје заслуге код њих још већма умножити; сад пак још време није. Уверите народ о мом добром срцу к њему, о мом посредовању и саучешћу и о мом свечаном обећању да ћу султану представити и молити га како најбоље будем знао да будете спасени. О овом мом обећању чућете кроз неко време а желим и радићу да га у вашем стању осетите. А ви постојте овде (у Бечу) још; ја ћу вам казати што буде.)

Те су речи још више умириле проту и учиниле су да је у окорој будућности угледао боље дане за своју отаџбину. Он је са својим друговима изашао из царског двора утешен, али је у толико више зажелео да што пре добије аудијенцију код руског цара и да сазна шта ће он, „заштитник“ учинити у корист својих верних Срба. Међутим, одмах после аудијенције . код аустриског цара, позвао га је граф Неселроде. Министар му је рекао да је цара Александра о свему известио, да се сам тачно обавестио о патњама српскога народа, да је већ неколико пута писао султану и молио га да прекине та насиља. У исто време саопштио му је да ће га цар ускоро примити. Прота му је тада напоменуо да је молба поднета свим савезничким дворовима, али да српски народ „пружа своје руке само ка Русији и да се само од ње нада свом спасењу.“ „Она ће га без. сумње ослободити“, одговорио је руски министар.2)

1) Исто. 253-4. 2) Исто. 259. У