Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ПА

ГЛАВА ХУШ 223

унуком; њихове жене, сестре и деца плачу гледајући своје мужеве браћу и очеве како се по два три дана превијају у најгорим мукама, пре но што издахну!... Видите како ваша браћа пате у беди која је свакога дана већа. Видите каква им је помоћ потребна и чему се надају, преко вас, од онога (цара Александра) за кога гину и од кога чекају спас. Радите непрестано и вршите своју дужност на време, из бојазни да не буде касно за увек...)

Чим је примио то писмо прота је отишао у руску канцеларију и, по савету који је тамо добио, одмах га је дао да се преведе на руски. Писмо је, 28 јануара, поднесено Каподистрији а три дана доцније и Булгакову. Предајући писмо Булгакову прота га је молио да тражи од графа Неселроде да све српске молбе и писма буду предана у руке цару, да би могао оценити патње српског народа који се, у последњем часу, још нада да ћеу њему наћи свог спасиоца. „Будите сигурни да ће то бити учињено, одговорио му је Булгаков и да ће ваше жеље бити ускоро испуњене, али никоме ни помена о томе, на часну реч.“2)

Неуморни депутат писао је сваког дана својим друговима у Земуну и стално их извештавао о својим корацима и обећањима која је добивао и уверавао их је да је спас народа на добром путу. Али из Србије су непрестано стизали неповољни гласови. Трећег фебруара примили су прота и Недоба друга писма из Земуна; она су преведена на руски да би могла бити предана графу Неселроди и цару.3)

Аустријски државни саветник Пренер, примио је проту 1 фебруара. Он му је рекао да је српска молба предата цару и послата кнезу Метерниху са царском препоруком да се у „тајној конференцији унутарњих послова“, посаветују о томе како би се задовољиле жеље српских избеглица; да је доцније послата аустријском посланику у Цариграду, с наредбом да нађе прилику и начин да српско питање изнесе пред турску владу. „Морамо се 60јати, рекао му је, да, у доброј намери, зло код Турака не ускоримо а злим за сада или силом или претњом поступити нити можемо, нити је разумно. Зато смо му само препоручили српску ствар, остављајући њему да изабере начин на који ће задовољити жељу цареву, показати се достојан његове милости и корисно за вас радити. Сад је време такво да више и боље што за вас учинити нити знамо нити се може.“)

Истога дана стигло је ново писмо. „јуче — писали су му пријатељи из Земуна — чули смо да су Турци у Београду убили 96 Срба који су се налазили у затвору. Данас су довели игумана манастира Никоља, оца Атанасија, са неколико сељака и на-

8 1) Архимандрит Никшић и другови проти Ненадовићу, 17 јануара 152 СР. П. Ненадовић. Прилози за србску исторшљ. Београд. 1861. · стр. 7-11. 2) М. Ненадовић. Мемоари. !. изд. 234. 3) Исто. 235. 4) Исто. 254-256.