Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

224 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

такли су их живе на коље пред Батал Џамијом... Осем тога, послали су у све српске вароши наређење да поубијају све Србе који се налазе у затвору...... Данас је Милош (Обреновић)по слао једног пријатеља да нас пита да ли имамо добрих вести, да ли ће ускоро стићи каква помоћ или не, да се они који неће да буду жртве турског гнева и мача, дигну на оружје или да пређу у мухамеданство! Шта смо могли одговорити, ако не оно што смо од вас добили. Утешили смо их, уверавали смо их да има нешто наде, молили смо их да се стрпе... Али Турци нису стрпљиви!... Растали смо се плачући... Нека се један од царева. смилује на овај толико намучени хришћански народ, који је вековима био непоколебљив стуб хришћанске вере.1)

Ненадовић је одмах сутрадан отишао у руску канцеларију и показао писмо, које је добио. Недобаму је рекао да Срби треба. да умире Турке новцем и „политиком“; да кнезови треба да моле београдског владику да се обрати цариградском патријарху да. у њихову корист посредује код султана.

Осмог фебруара отишао је прота с Фрушићем код државног саветника, Пренера и саопштио му вести које је добио. Казао му је колико је Срба поубијано за неколико дана и молио га је да тражи од цара да нареди команданту аустр. границе да посредује код београдског паше „да из обзира према аустриском двору учини крај тим ужасима и да дозволи слободан прелаз у лустрију сваком Србину који би покушао да се у њу склони. Аустријски допломата-га је уверавао да почињени ужаси у Србији не потичу од стране султана, него од Сулејман паше, београдског везира и да ће влада дати команданту наредбе које он тражи. Рекао му је још да је српско питање јако препоручено аустријском посланику у Цариграду и изразио је наду да ће за двадесет и шест дана стање бити промењено..2)

Међутим сва писма која је српски депутат превео и однео у руску канцеларију предана су била цару, 11 фебруара. Два дана по томе Недоба је проти саопштио“ ову добру и важну вест. Данас ће — рекао му је — наш цар саопштити својим савезницима и страним министрима молбе и писма која су му предана и изјавиће им да више неће дозволити да српски народ, који је исте вере као и он и који се налази под његовом заштитом оуде, на тако насилни начин, истребљен. Ускоро ћете видети дооре последице тога корака. Стрпите седок не сазнате шта ће остали владаоци одговорити на предлог нашега цара.з)

ту Архимандрит Никшић и другови проти Ненадовићу, 28 јануара 1815. (В. и Н. Петровић. Исто. 11. 78-81). ђ

2) М. Ненадовић. Мемоари. !. изд. 256-7. Рачунао је, извесно, време које је куриру било потребно за путовање из Београда у Цариград. и одатле у Београд.

3) Исто. 238.

бек