Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

Ко о

ГЉАВА ХУШ 5 227

натакнути на коље. Сад су сви кнезови позвани у Београд, с наредбом да доведу све људе из својих села који су били цивилни или војни чиновници (под Карађорђем). Има већ десет дана како их у Београду чекају и прича се да још нико није дошао! Јуче је, земунски тумач причао да у Београду убијају сваког дана по 5,6 или 7 Срба. Данашњи везир Београдског Пашалука Сулејман паша је исти онај који је, 1807 г., приликом предаје Шапца, на коленима молио Карађорђа да га поштеди. Срби су одржали реч коју су му дали и нису га лишили живота па чак ни добара а он сада, неверан датој речи, одузима Србима који су се њему предали и добра и живот!)

Као и обично прота је, с тим писмом у руци, отишао у руску канцеларију и прочитао га Недоби. Он му је обећао да ће писмо сутрадан бити поднето цару.2)

Међутим рђави су гласови и даље стизали из Србије. „Сада писао је архимандрит Никшић — пошто су убили Станоја Главаша инеколико других људи, Турци су позвали Милоша (Обреновића) и остале кнезове. Милош је једини дошао, други не смеју. Јутрос нам је Милош послао једног свог човека да нас пита шта да ради. Турци му траже да им изда војводе Мутапа, Лому и Протића, кнеза Аврама, попа Николу и друге старешине, под претњом да ће изгубити главу! Радовића су ухватили и одвели у Београд. Сад хоће понова да одузимају оружје, намети су огромни; само харач износи 13 гроша на главу и већ се велики број Срба повукао у гору. Страх је већма него икада обузео становништво и држим да ће се сви скупа побунити, бар да сви истога дана помру! О, брате мој, колико нас ви храбрите, толико ми њих храбримо, али смо већ сустали, слушајући приче о њиховим патњама...... из Србије чујемо само плач... и сада, ако Турци буду затворили старешине, које су већ тражили од Милоша и ако буду одузели оружје, Срби ће бити нижи од робова и нико на свету неће моћи да им помогне... Они сада траже само једну добру реч; ако ће што у року од три месеца бити, они се могу рвати с њима, док имају у рукама што је нужно. Падните на колена пред нашим добротворима и молите их Бога ради и наше вере, да се сажале на нас и да кажу само једну реч да Срби не буду потпуно истребљени. '3)

Када му је саопштено то писмо, Недоба је рекао проти да га треба предати царевом кабинету и чекати његов одговор.

Деветог марта, прота је, дошавши у руску канцеларију дознао за један немио догађај. Гласник сардинског краља донео је у Беч вест да је, 5 марта, Наполеон побегао с острва Елбе, Та је вест могла променити ток ствари и прота је био принуђен да чека четири до пет дана. Та је неизвесност трајала целог месеца Марта и Априла. Вести из Србије биле су све страшније а

5 Архимандрит Никшић и другови проти Ненадовићу, 20 Фебруара 1815. (Љ. П. Ненадовић, Исто. 11. 11-13).

2) М. Ненадовић. Мемоари. |. изд. 240.

3) Исто.

МЕ де У