Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

228 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

одговори руске канцеларије све неодређенији. „Ових је дана писао је проти његов друг из Земуна -= натакнут на колацу Градишту кнез Вељко а у Београду један други кнез. Свилеувеки прота је заклан. Послато је осамдесет Турака против Станоја Главаша, који је њих једанаест убио, пре негб што је подлегаб. Тридесет Турака отишли су да се боре против војводе Путе н убили су га, на превару. Мето тако преко ноћи велики бреј Турака напао је Косту, зета војводе Пљакића, који је био зат– ворен у својој кући. Он се оббриб с Турцима док му купа није запаљена и изгореб је заједно са женом и децом. Прича сеу народу да су Турци добили ферман, који им дозвољава да кољу све виђеније људе по Србији, „јер, веле, ако опет ступидо у рат са Русијом, ови ће нам највише бриге задавати.“!) 6

„Разговарао сам, 20 марта — писао му је Молер -- с Милошем Обреновићем који је дошао овамо. Рекао ми је да везир сад тражи дванаест кнезова, једног из сваког округа и три свештеника, под изговором да их пошаље у Цариград да траже од сулатана да им он, везир и Турци више не чине зла! Милош тврди да га је везир опет питао да ли ће бити веран и да ли ће се борити с непријатељима Турака; он тврди да ће Турци заратити с Русима, Милош ми је казао да се Турци спремају у Софији и у Босни. Већ су нас известили да бивше војводе Мутап, Лома и други беже од Турака. Јуче је један сељак из Србије овде причао зету кнеза Симе Марковића да је, у селу Вреоцима, у београдској нахији, одржан састанак код бившег капетана Петка, на коме су били Мутап, Лома, Дринчић, Никола Катић и виђенији људи из других крајева, око њих шесет; послали су једног од својих у Остружницу да пита да ли се могу надати да ће их силе помоћи, јер им је само остало или да се турче или да гину. Речено им је да треба да чекају на одговор још неко време. Молимо вас да о томе известите „нашу надежду (Русију) и да тражите ма какво решење, јер више не можемо одговарати народу. 2)

Прота је одмах отрчао у руску канцеларију, саопштио примљена писма и тражио одговор. Ту су му рекли да има наде, али да треба још чекати.3)

Али прота је, 30 априла, сазнао да јеу Србији плануо устанак и то му је, 5 маја, писмом потврдио и Молер. Одјурио је у аустријску канцеларију, известио је државног саветника, Пренера и тражио је од њега савет. „Наш је посланик у Цариграду разговарао са турском владом, али без успеха —— одговорио је Пренер. Сам Реис ефендија рекао је да раја, која се тако често буни, мора сва умрети!)

ту Г. Николајевић проти Ненадовићу, 20 марта 1815. (М. Ненадовић. Мемоари. !. изд. 329-340). 2) Петар Молер проти Ненадовићу, 21 марта 1815. (М. Ненадовић. Мемоари. 1. изд. 343-344). 3) Исто. 242-243. 4) Исто. 238. | олриЕ же“

га ме

ране =