Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА хУП 229

Тада је прота отишао у руску канцеларију и питао Недобу шта да ради. На његов предлог написана је нова молба цару и предана је, 9 маја.)

После два дана прота је добио одређеније податке о пореклу и о току невог устанка. „Турци су — писали су му другови спалили бившер ваљевског судију Ранка, на ватри да га принуде да им каже место на коме је Јаков Ненадовић сакрио оружје и муницију. Одвели су у Београд, у ропство, попа Танасија из Вранића, с целом породицом. Заклали су Петра, ваљевског кнеза. У Београд су доведени три виђенија човека из Гроцке. Милош, Мутап, Ломо, Дринчић, Василије из Бајевца и други, видевши опасност, побегли су у гору. Турци су их позвали да се предаду, али они се нису смели вратити. Тада су Турци похватали њихове породице и одвели их у Београд. Срби из других нахија, видевши да им прети опасност да ће Турци и њих затворити и одвести као робље у Београд, дигли су се сви на оружје. Сазнавши за устанак по целој Србији, Турци су одмах послали војску у два правца. Срби су се са њима сусрели код Рудника, потукли их и спалили варош. Затим су потукли други турски одред код Ваљева и спалили гради варошицу Уб. Сад се Срби без престанка туку по разним нахијама и позивају нас све који живимо у Аустрији, да се повратимо; питају нас, да ли се одакле год могу надати некој помоћи и да ли се потајно може набавити оружје и муниција.“ 2)

Чим је примио ово писмо, прота је одмах о томе известио Карађорђа и друге старешине, који су се налазили у Русији и позвао их је да се врате у Србију, да помогну својој браћи и да моле руски Сенат (!) да не напусти Србе.3)

Затим је отишао у руску канцеларију, саопштио је новости Недоби и Булгакову и тражио је ма какво решење по српској молби. „Чекајте — одговорио је Булгаков — много сам говорио у вашу корист; биће донето. неко решење.“

Прота је тада продужио да обилази аустријске дипломате и, 20 маја, добио је нову аудијенцију код аустријског цара: На аудијенцију је отишао у пратњи свог пријатеља, Давидовића. Објаснио је цару да су зверства почињена над Србима принудила

народ на устанак и молио га је да с осталим савезницима посре

дује код султана да постави другог везира у Београд.

„ Ви сте упливали у једну воду, прекинуо је цар, из које ћете мучно испливати. ја вас сажаљевам и рад сам да испливате. Знам све што сте трпели; мени је од граничних команданата познато.

— Величанство, продужио је Ненадовић, ми нисмо упливали

У ту воду од какве наше силе и користи султану, но нужда нас приморала гора него 1813 г., кад се нас пола у Сави подавило

1) Исто. 245. 2) Сима М а и другови проти Непадсвићу, 3 маја 1815: (Љ. 41. Ненадовић. 15-17).

УМмНн емрари. 1. изд. 259-260.

ње