Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

234 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

девића, који је дотле служио као поручник у аустриској војсци-

Битка на Љубићу већ је била отпочела. Она је била дугг и неједнака. Најпосле, кад је главни турски командант, Имшир паша погинуо, његови су војници изгубили храброст за даљу борбу. Како нису смели да се врате у Београд, они су, 10 јуна, почели да беже у Босну. Устаници су их гонили и многе су од њих, том приликом, посекли. И Милош и његови војници по– ступали су човечно према турском робљу и спровели су га на босанску границу. //0 Ре " Е

Чим су Турци у Крагујевцу сазнали да је Чачак пао у руке Србима, напустили су варош и почели бежати. Устаници су се дали у потеру за њима и на Црном Врху су већину исекли.

После победе на Љубићу Милош је послао један одред устаника ка Ужицу, други ка Соколу и трећи ка Карановцу. Неколико дана доцније настала је потреба да иде сам с војском на Пожаревац. На тој страни устаничке чете су имале неколико сукоба с Турцима, у околини Рама и Градишта и принудили су их да се повуку у Пореч и у Пожаревац. Кад је Милош са својим трупама стигао пред Пожаревац, Турци су га жестоко напали, али су се после дужега отпора морали предати (7 јула).

Недељу дана доцније Павле Цукић је са својим одредом заузео Пореч, захваљујући помоћи браће Реџеп аге, који су се били одметнули од султана.

Из Пожаревца Милош је пошао Карановцу. Чим је тамо стигао, Турци су му предали варош (око 13 јула).

Међутим стигао је са западне границе глас да је војска Куршид паше, босанског везира дошла на Дрину и да се спрема да пређе у Мачву. Услед тога Милош је похитао у Ваљево. Тамо је добио вести од српских избеглица, који су се још налазили на аустриском земљишту. Они су му јавили да је прота Ненадовић стигао из Беча и да, и покрај свих обавештења која је дао силама, заступљеним на Бечком Конгресу, нада Срба да ће помоћ добити није ни чврста ни поуздана. Известили су га да су савезничке трупе ушле у Париз и да су као срећни победиоци, „пуни радости“; изразили су своје убеђење да не би остали равнодушни према српској ствари, када би се с новим молбама понова пред њих изашло. Како су Милош и већина старешина били мало писмени они су им послали готове молбе и саветовали су им да скупе остале старешине, да с њима потпишу те молбе и да изаберу депутате који ће их однети у Париз. Најпосле молили су Милоша да установи Савет „макар био састављен од три члана и ма држао своје седнице у шуми“, објаснили су да на то странци највише пазе и да се прво распитују о старешинама и земаљским установама), |

То је писмо морало произвести неповољан утисак на Милоша и остале старешине, пошто им је понова јављено да се помоћи са стране не могу. надати..

· 1) Гаја ' Николајевић Милошу Обреновићу, 6 јула 1815. (В. и НПетровић. Исто. 1. 88—92). 55 УБАЗАЊИ

ен