Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

је

ГЛАВА х)Х 235.

Међутим, положај устаника и покрај свих њихових победа над Турцима био је врло тежак. Становништво Србије било је знатно осиромашило у току последње три године. Како је аустриска влада, чим је плануо устанак, похитала да границу према Србији потпуно затвори, свака је трговина била престала и услед тога је настала оскудица у новцу. Затворена граница и несташица новца значила је и немогућност набављања оружја и муниције па чак и хране а можда и скору глад.

У таквим приликама у Ваљево је донет глас да је Куршид паша стигао у Зворник. Српски устаници нису били у стању да се упусте у борбу с великом војском, јер су били сразмерно слаби и нису имали ни довољно оружја и муниције. Према томе није им остајало друго него да ступе у преговоре с Турцима и да закључе мир. То јеу толико било лакше покушати што је устанак био уперен само против Сулејман паше и његових људи. Услед тога Милош је решио да се одмах обрати

Куршид паши једним писмом. Он га је у име кнезова, председника“општина и народа замблио да им верује да се Срби нису побунили против султана, него само против Сулејман паше који се понашао „као вук међу овцама“ и молио га је да му дозволи да дође к њему или да му пошаље људе с којима може разговарати и казати им све народне муке. „Немој мислити писао му је даље — да се ми бојимо и да ти због тога пишемо. Не можемо се више никога бојати, али се бојимо тираније, и одупрећемо се свакоме ко буде пошао против нас; и надамо се, у име Бога и правде, да ће нам цар дати своју милост, као што то и заслужујемо“1)

Док се Милош, ради организовања одбране, бавио у шабачкој нахији, гласници су донели вест да је један одред турске војске, под командом Ибрахим нпаше, прешао Дрину и да се ушанчио код Дубљ 1 је одмах прибрао већи део својих људи и отишао је тамо са војводом Дринчићем. Тамо је, с ваљевским устаницима, дошао и војвода Сима Ненадовић. Срби су, 26 јула, напали на непријатељске шанчеве и после огорчене борбе, у којој су поред осталих погинули Ненадовић и ПИ су не само да их заузму него да заробе и самог

брахим пашу и велики број његових војника. Милош се показао човечан према паши и његовим људима. Пашу. је. одмах

ослободио. Испричао му је насиља Сулејман паше, уверио га да народ није устао против султана и да је његова и народна жеља да Куршид паша уреди српску ствар и да народ ослободи зулума; обдарио га је и одредио људе да њега и његове. војнике прате до Дрине 'и да их пусте да се слободно врате у, Боснуај

Осем тога послао је ново писмо Куршид паши, поновио, му да народне невоље, уверио га је да је народ покоран 2 пануј

77 1) Милош Обреновић Куршид паши, 18 јула 1815. (Исто, 87—88). = 1 2) С:-Милутиновић. „Исто. 373—4. ; Па 35100) ЈЕ Кеа

=