Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

240 ЕВРОНА И ВАСКРСЕ СРБИЈЕ

нирају или врате у Беч, успео Да пребегне из Новог Сада у Србију. Тада су Милош и остале старешине сазнале ситуацију која је у Европи владала и кораке које је цар Александар предузео код турске владе, у корист Срба.

Чим је дознао за Милошев повратак Марашли-Али паша му је послао Јордана Хаџи Ђорђевића, свог ћурчи-башу да га позове на разговор. Милош је тада у пратњи неколико својих људи отишао у Ћуприју. Паша га је лепо примио. Милош му је тражио за Србе повластице које је Петар (0; 1806 г., бно добио од турске владе Паша је обећао да ће се за то заузети и саветовао му је да ради тога пошаље нарочиту депутацију у Цариград, чим буду сазнали за одговор који ће добити раније послати депутати.1)

Већ 14 септембра турски курир, кеји је српске депутате допратио до Цариграда, донео је Марашли-Али паши вест да су депутати добро примљени, да је султан прихватио њихову тужбу и да се могу надати најбољем успеху. О томе је паша одмах известио Милоша.2) |

Та је вест изазвала велико задовољство међу српеким старешинама, али они јој нису преувеличали вредност. Када су послали прву депутацију, решили су да по њеном повратку пошаљу другу, која ће понова изнети слику њихових патња и поднети султану народне жеље и да ће се заклети на верност, тек пошто турска влада буде испунила те жеље.) У исто време обрати се Добрњцу, своме пуномоћнику у Русији. Известили су га, још 9 септембра, о тешком ноложају земље и о томе да су били принуђени да преговарају с Турцима, да би ма каквом конвенцијом спасли земљу. Пошто везир, додали су, захтева од њих да се закуну на верност султану, они би хтели да сазнаду да ли остаје још какве наде у Русију, да би остали под оружјем.“)

Како то писмо није могао одмах послати Добрњцу, он му се, 18 септембра, понова обратио. Шаљући му раније писмо питао га |6 „да ли ће ове јесени бити рат између Русије и Турске. У случају да рата буде, молио га је, да потражи за Србе муницију, новчане помоћи и онолико војске колико је потребно да се побуне сви градови у земљи. Срби ће се, додао је, свесрдно тући против Турака. У случају да не буде рата, Срби ће оити приморани да с Турцима закључе сталан уговор о миру и да се закуну на верност. „Зато љубазни брате — писао му је — ако што може бити припадни ка, ногам нашег превисоког покровитеља, и то у име целог српског народа нека нам један пут рече благо или зло да не идемо све обзирући се натраг да се пре

ту Милош Обреновић Михаилу Герману, 15 марга 1815. (М. Гавриловић. Исто. 1. 207-8). 7

2) Милош Обреновић Марашли Али паши, 15 септембра 1815. (Исто. 118—119).

3) Исти Петру Добрњцу, 18 априла 1815. 119—120).

4) Исти истоме, 9 септембра 1815. (Исто. 121).

са љени ен +