Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

250 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

бечког двора. Они су, јављао је он даље, тражили и добили пасоше да се преко Аустрије могу вратити у Србију, али су, услед великог снега који је тада пао, молили владу да одложи њихов одлазак до пролећа. Леонтије је саветовао Милошу да буде на опрези и да поради код везира да се он заузме код аустриске владе да тим људима, чим буду стигли у Ердељ, забрани прелазак у Србију, пошто народ може помислити да су они изасланици Русије и побунити се.')

Герман је тај извештај одмах доставио Милошу. У исто време упутио је поверљиво писмо генералу Бахмећеву, гувернеру Бесарабије. Известио га је'о завери српских избеглица и молио га да им спречи одлазак из Бесарабије.)

Милош је постао двоструко _обазривији-и–ускоре. је успеода узапти преписку коју је бивши _ војвода, Сима Марковић в0дио с избеглицама у Русији. Најпре је имао намеру да га стреља, али је-на молбу неколико другова, одустао од тога.3)

Међутим, Сима није остао на миру. Неколико недеља доцније, 13 марта 1817 г., избила је буна у Београдској Нахији, која је, према учињеном договору, имала да се прошири и на других пет суседних нахија. Милош је радио брзо и успео је, за неколико дана, да похвата вође покрета и да буну угуши. Главни вођи били су Сима Марковић и Павле = Њих је Милош погубио и главе им послао у Цариград.“

У страху да долазак избеглица из Русије не изазове друге побуне, Милош и дванаест нахијских кнезова обратили су се молбом цару Александру. Подсетили су га на опасан положај у ком“ су се налазили Срби према Турцима и молили су га за заштиту. Јавили су му да су Турци постали неповерљиви кад су чули да ће се, по његовом одобрењу, бивше старешине које се налазе у Русији, вратити у Србију и да су већ прикупили своје присталице у земљи и молили су га да их задржи у Русији, пошто би, у случају ако се они врате у земљу, народ могао понова пасти под муслимански јарам.)

Али тада је Милош, с истом лакоћом с којом је -победио своје противнике, пао у замку Марашли-Али паше. Из жеље да омете мешање Русије у српско питање, на основу одредаба Букурешког Уговора, турска влада је наредила београдском везиру да од Милоша и српских кнезова добије писмену изјаву, којом ће они потврдити да су задовољни тадањом управом и свечано изјавити своју захвалност султану и везиру. Марашли-Али паша секористио разрезом пореза, који је сваких

ту Митрополит Леонтије Герману, 10 јануара 1817 г. (Споменик Срп. Краљ. Академије. ХХХУП. 149).

2) М. Герман генералу Бахмећеву, 21 јануара 1817. (Исто. 150):

3) М. Обреновић Герману, 18 јуна 1817. (В.и Н. Петровић. Исто. 1. 175—6).

4) Мсто место.

5) М. Обреновић с нахиским кнезовима цару, 16 марта 1817. (Исто. 45—6.

бина =