Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХ 249

„да ништа није примио, да ништа о свему томе незнаи да Срби не могу добити оно што траже“.!)

Тако су Срби понова преварени. Да ли је подвала потицала од владе, која је обећавала ферман који није хтела дати или од везира који га је примио па сакрио, не зна се. Али су сви сумњали на везира) и од тада су односи између Милоша и Марашли-Али паше постали врло затегнути. Неповерење Срба према турској влади постало је двоструко веће. Они се више нису надали да ће она хтети да задовољи њихове праведне и умерене молбе, нити ће дати залогу потребног измирења и трајног мира у Србији. -

П.

Ново незадовљство против Милоша. План српских избеглица у Русији. Заверакнеза Симе Марковића, Цукића идругих старешина и њихово погубљење (Марта-1817 г.). Милошева молба цару да га заштити од српских избеглица у Русији. Политика Марашли-Али паше. Адреса захвалности, од 27 јула 1817 год.

Међутим опозиција Милошевој политици била је и сувише крваво угушена смрћу Петра Молера и владике Никшића а да се ускоро понова не јави с још већом снагом. Знајући да Милоша подржава Русија и да сва његова преписка с руском владом иде преко консулата у Букурешту, извесне су се старешине, крајем 1816 г., жалиле руском консулу у Влашкој да је врховни кнез и сувише одан београдском везиру и да угњетава народ.“) Те су људе ускоро охрабриле у њиховој опозицији старешине из Првог Устанка, које су се, 1814 г., одселиле у Русију.3) Милошев агенту Букурешту, Герман имао за је дужностдамо. три нарадлих избеглица. Он јетражио шпијунекоји ће га обавешта вати о њиховим сплеткама и успео је да задобије бившег београдског митрополита, Леонтија, који ни раније, ни тада није уживао поверење Карађорђа и његових пријатеља. још почетком 1817 г. Герман је био добио од Леонтија једно важно саопштење.

Бивши митрополит му је тада јавио да су Младен Миловановић-

и друге избегле старешине ступиле у везу с Милошем _Урошевићем, из Земуна, агентом аустриске владе за време Првог Устанка; да спремају заверу против Милошеве владе и да су Аустријанци обећали Урошевићу да ће га потпомоћи да изазове буну у Србији те да тако принуде народ да тражи заштиту 160) ђу Исти руском консулу у Букурешту, 27 октобра 1816. (Исто.

2) СтрогановГерману, 27 фебруара 1817. (Н. Поповђ ЛПереписка бар. Г. А. Строганова сљ Милошем» Обреновичемђ 65 1817—1825 годахљ. Москва. 1866. 5).

| 3) М. Обреновић руском консулу у Букурешту, 25 децембра 1816. (В. и Н. Петровић. Исто. П. 162). 5

4) То су били Карађорђе, Јаков Ненадовић, Младен Миловановић, поп Лука Лазаревић, митрополит Леонтије, Пљакић и др.