Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

248 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

вином Маја 1816 г. Молеров леш избачен је једнога јутра на Калимегдан и тек је у вече сахрањен.

Владика Никшић, други незадовољник није био боље среће. По наредби Милошевој, он је мучки нападнут и убијен, у Шапцу, 24 јула 1816 год. ено дасавени стил

Ослобођен главних противника, Милош је продужио политику, која је ишла на то да утврди његову личну власт и да од турске владе добије потврду повластица, које су 1806 г. силе дате Србима. Најважније питање, које ни турска влада, ни везир још нису били уредили, било је финасиско питање; Ввисина пореза и царина увек је зависила од везира, који је могао да их повећава по својој вољи. Милош је молио турску владу да и то питање уреди ферманом.!)

Али та молба није имала никаква успеха. Милош се жалио везиру и овај се користио том приликом да изврши једну подвалу. Да би га удаљио из земље и решио све ствари по својој вољи и да Си потакао неслогу међу старешинама, он је саветовао „Милошу да оде лично у Цариград и уверавао га је даће молба, коју ће он лично поднети султану, бити сигурно примљена. Милош, који није веровао везиру и који је провидео његову намеру, добро се чувао да тај савет не послуша. Али потребно је било да бар образложи свој непристанак. Услед тога он је одговорио да јеувек спреман да слуша везирове савете, али да „извесне старе установе не допуштају ни у ком случају српском врховном старешини да се удаљи од граница земље и да је правило, ако би се огрешио о тај закон, дага казне прогонством или чак и смрћу. 2) Тај изговор, вешто смишљен, постигао је свој циљ. Везир није више наваљивао; молио је само кнеза да у Цариград пошаље једнога од своје браће. Милош је, напослетку, пристао на то. Решио је да пошаље нову депутацију и одредио је за њене чланове поред свог млађег брата, Јована још и Вујицу Вуличевића, једног од главних кнезова и Ђорђа Поповића-Ћелеша. Депутати су,у Јулу, отишли у Цариград.

Влада их је лепо примила: на њихову молбу пуштено је на“

слободу 70 српских заробљеника 3) и обећано да ће сума годишњег пореза бити одређена и ферманом потврђена. Шта више, показан им је један напис, за који им је ретено да је ферман, који ће се послати београдском везиру с наредбом да га саопшти народу. Задовољни: што су свој задатак извршили депутати су се вратили у Србију, 13 октобра и о свему известили најпре Милоша а за тим и везира. Али везир је одговорио

1) Вук Стеф. Караџић. Исто. !. 170. и Б. Куниберт. — Српски Устанак м т. д., Београд. 1901. 114—117.

2) М. Обреновић султану, 1 јула 1816. (Ви Н. Петровић. Исто. 11456)

3) Исти Ђорђу Поповићу, 20 марта 1820. (Исто. 1. 70—72).

4) Исто. 1. 610.

БАЊУ