Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХ

Молер, надзорник Народне Канцеларије а затим архимадрит Никшић, који се недавно био вратио из Цариграда, где је био посвећен за владику, нису крили своје незадовољство. И један и други, а нарочито Молер, стекли су били дотле великих заслуга како борбом против Турака у току Првог Устанка, тако и радом у српском одбору у Земуну, у времену између Првог и Другог Устанка.

Тако је између Милоша и Молера дошло до сукоба,=на сву прилику после изјаве Молерове да му неће допустити да управља земљом по својој вољи, без Народне Канцеларије, коју је народ тражио као гарантију против самовоље појединаца и коју је султан ферманом био потврдио. Народне старешине подељене су биле, почетком Априла 1816 г., у две странке: Милошеву и Молерову.!) они

Сукоб између Милоша и Молера завршен је трагично на Ђу н 1816. Осећајући да су многи кнезови из ваљевске соколске и шабачке нахије на страни Молеровој и да могу утицати на кнезове из других крајева и довести његов положај великог кнеза у зависност од Народне Канцеларије, Милош је решио да се опрости Молера.

Пошто је кнезове из Шумадије и из Браничева уверио да је Молер издајник и саопштио им да ће га за то на скупштини оптужити, тражио је од њих да га том приликом нападну и вежу идазахтевају да буде кажњен смрћу. И, одиста, Милош је скупштини оптужио Молера да је проневерио велику суму народног новца, да га је опадао пред везиром и тиме му радио о глави у намери да заузме његово место и да је, преко својих људи, радио да Србију доведе под аустриску власт, што би турску заплело у рат с Аустријом и донело Србији нове несреће. На то су шумадиски и прекоморавски кнезови скочили на Молера испребијали га, везали га и тражили за њега смртну казну. Изненађене тим оптужбама и тим препадом Молерове присталице међу кнезовима нису смеле ништа предузети. Молер је од убоја пао у постељу и чуван је као зликовац а све му је имање одмах конфисковано.2)

Кад је везир сазнао за тај догађај тражио је од Милоша да му изда Молера и он је то учинио. Али како је везир почео узимати Молера у заштиту, у намери без сумње да га очува за супарника Милошу, кнезови су, свакако по савету Милошеву, тражили од везира да им Молера врати у руке да положи на роду рачун о потрошеном новцу и да добије заслужену казну.3) У незгоди, везир је наредио да Молера удаве. То је било поло.

Т) Сигентал Дворском Ратном Већу, 10 априла 1816. (М. Гавриловић. Исто. 1. 312). 2) Исти истоме, 15 маја 1816. (Исто. 312—13).

Т о Кнезови Марашли-Али паши, 12 маја 1816. (М. Петровић. Исто. , ).