Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

246 __ЕВРОПА_И ВАСКРС СРБИЈЕ

Германова мисија у Петрограду била је убрзо крунисана успехом. Почетком Маја он се био већ вратио у Србију и донео Милошу поклон од Цара, брилијантски прстен с почетним словима царева имена и вест да је руска влада наредила свом посланику у Цариграду да се заузме за српске ствари. Осем тога донео је глас да су извесни српски емигранти у Русији присвојили себи право да, на основу неких тобожњих пуномоћија, подносе цару молбе у име српскога народа.!)

Исход те мисије изазвао је велико задовољство међу старешинама. Милош је одмах захвалио цару на пажњи коју му је указао и уверио га да ће сви Срби бити спремни да се одазову његовом позиву. Али он га је молио да не дозволи бившим српским старешинама, који су избегли у Русију, да се мешају у српске ствари и тражио је, напослетку, да се у Београд пошаље један руски консул.2) У ието-време-ноставио је Германа-за- српског пуномоћника_ код руског консула у Букурешту. То је место основано по савету саме “"руске-владе, да би, на тај начин, убрзао и осигурао преписку између српске и руске владе и руског посланства у Цариграду. Осем тога поверио је Герману да води рачуна о раду Карађорђа и осталих српских избеглица у Русији.

Али старе тешкоће, којих је за неко време било нестало, опет су се појавиле. Неслога између главних народних старешина понова је букнула. Они су се разишли у питању о подели власти. Молер је, како изгледа, одмах по освојењу Ваљева, предлагао Милошу да њих двојица, прота Ненадовић и Павле Цукић буду господари сваки у свом крају и да заједнички управљају земљом, али да Милош на то није пристао, под изговором да најпре треба земљу ослободити па после бирати старешину.) Милошова самовоља, његова све јаснија жеља да постане апсулутни и наследни владалац, изазивали су незадовољство његових другова. Он је, још у Јануару 1816 г., почео запостављати Народну Канцеларију, која је била нешто налик на Савет из доба Првог Устанка и преко које је требало вршити све важније послове и почео јеопштити с везиром засебно, преко свога писара, Димитрија Ђорђевића. Томе треба додати и новац који је Милош узимао из земаљских прихода. За време од Но вембра 1815 г. до Маја 1816. он је себи одредио плату од 25,000 гроша, док су остале главне старешине, које су му доскора биле равне, примале једва четвртину те суме; његов приход од царине пашалука, који је у јесен 1815 г., узео под закуп од Марашлије, био је толики да је, на крају 1816 г., изнео огромну суму од 391, 546 гроша.)

за

ту М. Обреновић графу Каподистрији, 8 маја 1816. (Исто. 153—154). 2) Исти цару 11 маја 1816. (Исто. 155).

3) Вук Стеф. Караџић. Исто. 1. 150—151.

4) М. Петровић. Исто. 1. 368.

у =