Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХ 245

ГЛАВА ДВАДЕСЕТА

ТЕ

ОКО ало Герман и његова мисија у Русији. Царев поклон Милошу. Герман Милошев агент у Букурешту. Опозиција старешина против Милоша. Смрт Петра Молера (Маја 1816 г.. Убиство владике Никшића. Милошеви напори да ферманом утврди суму данка. Одашиљање нове депутације у Цариград (Септгтмбра 1816 г.. – Подвале турске владе.

Крајем 1815 г. дошао је у Земун неки Михаило Тодоровић Герман, родом из Разлога, у Маћедонији. Ту се упознао са ондашњим српским избеглицама у Срему, нарочито са Молером. Како је био ожењен Рускињом и како је био научио мало руски, он је саветовао Србима да траже помоћ од Русије. Те је савете доцније давао и Милошу, нудио се да иде у Русију као српски пуномоћник и обећавао је повољан резултат. '

Пошто су решили да се обрате Русији за помоћ Милош и остале старешине нашли су да ће најбоље бити да тај задатак повере Герману. На скупштини која је одржана, 27 фебруара 1816 г., у Раниловићу (у Београдској Нахији) изабран је Герман за депутата у Русију и састављено је писмо за цара Александра. Старешине су молиле цара да „погрешке, преступе,

- гордост и непостојанство бивших српских управитеља“ не приписује српском народу и његовим тадашњим старешинама и да саслуша народне жеље којећему усмено изложити депутат Герман. „Не треба више да се пита — додали су они — ко је то и шта тражи Србија; зна се шта јој треба учинити“.!) Како је Германова мисија била тајна, њему је пуномоћијем стављено у задатак само то „да преда молбе и да преговара и закључује, према усменим упуствима која је добио, све оно што се клони народном добру, безбедности отаџбине, одређењу граница и утврђењу српске власти“ .2) 5) 5

Међутим усмено му је наређено да Изјави У да се зар | не користи обећањима Турака и да она мало вреде, пошто нису зајемчена страном гарантијом чу да се Турци и ако им је, по уго-| вору закљученом између Срба и Турака, забрањено живети у унутрашњости Србије, не држе тога уговора М) дагсу намети издржавање турске војске у земљи врло тешки им) да спокој“ ство народа није ничим обезбеђено.3) "|

Да би прикрили кораке предузете код цара и да би придобили везира, српске су старешине решиле да у исто време пошаљу султану израз своје покорности и похвале за МарашлиАли пашу.з)

7) Милош Обреновић, прота Ненадовић и Петар Молер цару Алек, сандру, 27 фебруара 1816. (В. и Н. Петровић. Исто. 1. 150—151).

2) Пуномоћије издато Герману истога дана. (Исто. 149).

3) Л. Кирико графу Неселроде, 9 марта 1817. (М. Гавриловић. Исто. [. 271).

4) Исти султану, 12 марта 1816. (Исто. 152).