Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

252 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

мењива одлука да остане у Бесарабији не би била чудновата, да све српске старешине нису у исто време изразиле жељу да хоће да напусте Русију. Али ова чињеница сама по себи даје потпуно други изглед његовој новој одлуци, јер би било невероватно да ће српске избеглице напустити знатну пенсију, коју им ми дајемо и настанити се у Аустрији, где се не могу надати "таквој милости; њима, дакле, треба приписати намеру да хође да се врате у своју отаџбину, у којој су, до своје пропасти, имали необуздану власт и могућност да се свим средствима обогате. У „свом незнању они мисле да је време згодно да се ствари врате | на исту основу, на којој су биле и раније; и како је Младен Ми' ловановић увек имао јак утицај на Карађорђа, могуће је да га "је одлучио да остане у Бесарабији, да би лакше могао прећи "границу, кад буде сазнао да је све спремно да може доћи у Србију. Његова појава у Србији изазвала би неизбежно унутрашње немире и побуне, који би до самог темеља потресли данашње мирно и, може се рећи, доста срећно стање ствари у тој покрајини. Та се несрећа мора спречити, као противна доброчиним расположењима Господара Императора према српском народу и самом достојанству нашег двора: јер мало има људи којима је познато колико је велико незнање Карађорђа и осталих старешина и, према томе, мало људи који ће њихову појаву у Србији приписати њиховом смелом незнању; на против, свак ће с вероватношћу помислити, да је њих Русија послала, у циљу да изврше једну од њених тајних намера а то ће и сам Карађорђе и српске старешине тврдити у нади да повећају број својих присталица. Сматра се, дакле, као исто тако штетно и одсељавање српских вођа у иностранство и Карађорђев останак у Бесарабији. Према томе цар жели да он одмах напусти ту покрајину и да оде у место које је сам себи изабрао. Што се тиче других српских старешина, њима се не сме дозволити да пређу преко границе, него им треба изјавити да би њихов одлазак из Русије био штетан по њихове личне интересе и по саму Србију, пошто су преговори о српском питању већ започети у Цариграду и пошто је неопходно да се, до њиховог довршења, уздрже сваког подузећа које би турској влади могло дати разлога за ма какво погрешно тумачење. Нека, дакле, остану на миру, очекујући згодан час да се врате у Србију. Потребно је, шта више, одредити једног или двојицу вештих и паметних чиновника, који ће пажљиво мотрити на њихово држање“)

Али те су -наредбе доцкан стигле губернатору Бесарабије. Карађорђе је већ био успео, да у друштву с једним од својих људи, пребегне у Молдавију.

То је дошло отуда што је руска влада, поред старања, да пази на српске старешине, пропустила да контролише пропа-

) Граф Неселроде генералу Бахмећеву, без датума, 1817. (Исто. 130—1).

еони