Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХ ј 253

ганду чувеног грчког удружења, Хетерије. Главно седиште тога удружења, које је међу своје чланове убрајало руске велико достојнике па чак и самог цара Алексендра/) било је у Одеси. У почетку ЖХетерија је била једна врста књижевног удружења; али је ускоро добила карактер политичког и револуционарног друштва. Главни му је циљ био да припрема општи устанак свих хришћана у—Рурекој-и њихово ослобођење. Склапајући план за то, Хетеристи су увидели да међу хришћанским покрајинама у Турској, Србија представља најпогодније поље за рад, пошто је десет година водила борбу с Турском и пошто је имала и оружја.

Знајући да Карађорђе живи у близини, у Хотиму, они су решили да га придобију за свој план. Тај су задатак поверили неком Ђорђу Олимпију, познатом у Србији под именом „капетана Јоргаћа“, који је бившег српског вожда познавао још из времена Првог Српског Устанка.

Под изговором да путује за Петроград, Јоргаћ је, крајем 1816 г., дошао у Бесарабију. Пошто је прешао границу с туђим пасошем руска полиција га је ухватила и затворила. Али тада су српске избеглице, Петар Добрњац и Лука Лазаревић, који су га познавали, јамчили за њега и он је пуштен на слободу. Под новим изговором да иде по своју породицу, добио је пасош и отишао у Хотим, где је сачекао Карађорђев повратак из Петрограда. Ту се дуго бавио, претварајући се да чека српске избеглице који су добили пасоше да се могу вратити у Србију, па да с њима пође.2) У ствари остао је да изврши задатак који су му хетеристи поверили и вратио се у Молдавију тек пошто је задобио бившег српског вожда за њихов план. Од тада је Карађорђе тражио прилику да утекне и ускоро је успео да једне ноћи, с

туђим пасошем, пре и обојене косе, пређе преко реке Прута.3) Јоргаћ, а ита такној О лВвОт АЕ Ту она. тина Ипсилантија у Галати, близу Јаша. Ту је Карађорђе остао скривен четири дана и за то је време свечано примљен за члана Хетерије. У своје име у и име српског народа заклео се на вечиту мржњу према тиранима и обећао је да ће радити на ослобођењу свих хришћана од турског јарма, без разлике вере и народности.=)

После тога требао је да Карађорђе пређе у Србију, да узме власт у своје руке и да подигне народ против Турака или да прими достојанство кнеза, ако му га Турска понуди! Али Србија је била

1) Он је био члан с годишњим улогом од 200 холандских дуката. (Саро та. Исто. 194—5). .

2) Митрополит Леонтије Герману, 10 јануара 1817. (Споменик Срп. Краљ. Академије. ХХХМ 11. 149).

3) Митрополит Леонтије Герману, 22 августа 1817. (М. Гавриловић. Исто. 1. 350).

%) Филемонос. Историјски документи о грчком устанку (на гр, чком). Атина 1859. 1. 7—9.