Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА хх у 271

Леванту и на успех свих других њених жалби. Диван, страни представници и цела Грчка очекују с великим нестрпљењем резултат наших преговора о Србији. Тлачитељи и потлачени одредиће према томе своје будуће држање. Јавно мишљење још више него реални ефекти представља основу нашега кредита; она ће бити јако повећана брзим и срећним обезбеђењем повластица које наша браћа по вери још не уживају. Познато је колико Србију угњетавају турске владе и њене паше; познато је да незнатне повластице, које су им дате празним ферманима, могу бити одузете, ако нису поткрепљене свечаним формалностима и ако их не загарантује једна сила заштитница. То је баш оно-чега се Турци боје; они ће попустити, али једино у крајној нужди да избегну олују која буде загрмела над њиховом главом. Главни циљ турске владе састоји се у томе да продужи преговореа наш велики интерес да се томе сад одупремо.' )

Али у Петрограду нису тако схватили политику. Цар није одобрио држање барона Строганова; он је желео да оно буде сасвим пасивно, пошто јетурска влада ,„сама изазвала преговоре“ Строганову је наређено да, према нацрту који је израђен у Петрограду, поднесе турској влади ноту која ће обухватити сва питања која су у дискусији и позвати Реис ефендију да се изјасни „једино о начину, на који ће, преговарати“. У случају ако турска влада не буде пристала на то, цар ће се уздржати од сваке даље дискусије.2)

Барон Строганов је извршио те наредбе једном нотом, коју је поднео турској влади, 21 маја 1818. Али, она није довела ни до каквог резултата, као ни писмо које је мало доцније упутио цар Александар султану.

|) Барон Строганов графу Неселроде, 28 фебруара 1818. (А. М. И. Д. у Петрограду. Вијикасге. 1818. Хе 43),

Е 2) Ртесје дез перостаНопз де М. [е багоп де Згорапоћ, (Ист), 284—289).