Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

270 ЕВРОЛА И РАСКРС СРБИЈЕ

ради су били да од султана добију одређенаје наредбе, које би их могле оправдата.!) | |

Уверен да дотадањи начин преговора неће донети никаква резултата, Строганов је нашао за добро да чудноватом заплету, који је постојао између султана и његових министара, учини крај тиме што би обе стране натерао да се изјасне. То је могао учинити само нарочитом нотом.

Ту је ноту предао јан 1818, __У-њој- се-трудио да побије аргументе турских министара и да их — како сам каже — и лично компромитује, излажући њихова увијања која иду на то да поруше основе мира. Изјавио је да раније конференције сматра као и да не постоје. Ударио је гласом на то да одредбе УМ П-ог члана Букурешког Уговора садрже у себи две последице: 1. израду једне уредбе споразумно са Србима и 2 тачно извршење те уредбе. Протествовао је против сваког самовољног тумачења одредаба уговора и тражио је да им турска влада изврши и слово и смисао.2) |

Одговор на ту ноту добио је барон Строганов тек 23 фебруара 1818. Турци су на дугачко понављали своје раније изјаве и објашњења. ·Мешали су разне одељке руске ноте и, наводећи их заједно и непотпуно, само су их збркали. Предајући му ту ноту Реис ефендија је изјавио да он сматра српску ствар каб потпуно свршену!

Строганов је могао лако одговорити турском министру, али је налазио да би даља дискусија о истом предмету била апсолутно узалудна, ако неи противна достојанству Русије. Он је ноту послао својој влади и саопштио јој свој положај. Ово је —иГисао је он — најодлучнији тренутак у преговорима. Кад сам стигао овамо турска влада није била сигурна у искрене и помирљиве намере Русије. До сад је се о томе поступно уверила. Циљ који је цар поставио постигнут је, али. Турци брзо прелазе из страха у ароганцију. Кад су престали гледати у Русима огорчене непријатеље, они су почели веровати да су у немогућности да им шкоде. Они су послушали уверавања странаца који им представљају Русију као везану, у погледу њих, својим свечаним обавезама према европским силама. Та су им уверавања дала довољно поуздања да, пре свега, изиграју руске жалбе; ако им тај покушај испадне за руком они ће одмах скинути маску и, преставши да верују у рат, тако ћезапллести односе између две царевине да ће рат постати неизбежан. Ако се слабим разлозима турске владе попусти, ако се преговори продуже на истој нози или ако буду настављени с новом снагом и на основу нових царевих заповести, сваки од та три начина имаће највећи утицај на кредит Русије, на све њене односе у

ту Барон Строганов графу Неселроде, 14 јануара 1818. (А. М.И. Д. у Петрограду. Вијикасте. 1818. Ке 2.) – 2) Копија ноте турској влади, од 30 децембра 1817. (Исто. Аа.Хе.2

ван