Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА хх 269

— продужио је он —- која треба решити са Србима; ето у кратко садржине споразума који би дао тражену безбедност. Кад би један сличан споразум постојао и када би био показан, УП-ми члан уговора био би у свему извршен. Турска влада би дала стварни доказ тачног вршења обавеза које је закључила и свака би дискусија у том погледу била завршена међу нама.

Међутим дискусија је остала на истом терену. Турци су и даље понављали своје аргументе. Видећи да на тај начин неће моћи да изађе на крај с њима, Строганов је понова напоменуо да, пошто нема доказа да је члан УП!-ми уговора извршен, остаје још једино средство за утврђење истине а то је | изашиљање обостраних комесара у Србију да ствар испитају на лицу места. Али Турци нису на то пристали, под изговором. | да о комесарима нема помена у уговору. Строганов је тада изјавио да се Русија никад неће задовољити усменим одговорима. и уверавањима и додао је да дискусију, која је трајала пет часова, не вреди продужавати.!)

Преговоре који су вођени о Србији између руског посланика и турске владе пратили су с пажњом дипломатски кругови у Цариграду. Чим је Строганов изашао с конференције дошао му је енглески посланик, Листон. Он се трудио да га увери да би требало да се Русија задовољи, ако турска влада буде дала чврсту основицу ферманима које 1е подарила Србима. Строганов је одговорио даје топрави циљ Русије, али да она хоће да га постигне на начин који је уговор одредио: да тражи, пре свега, тачно извршење У П1-оР члана, јер ће без тога сва уверавања и све мере турске владе бити илузорне. У исто време аустриски посланик је, како му је достављено, разговарао о тој ствари с француским амбасадором. „Шта хоће Русија — питао је он — својим досадним захтевима односно Срба 2 Ако нам турска влада затражи објашњења, ја ћу бити принуђен да је уверим да је тај народ задовољан и да има бољу управу, него што је икад имао. Аустрија може констатовати тај факат исто тако добро као и Русија, пошто је такође (!) гранична сила.“ Осем тога руско посланство било је извештено да су енглески амбасадор и аустриски посланик дали на знање Турцима да им Русија не може објавити рат, због обавеза које је примила на себе с осталим силама. Строганов је налазио да та храбрења подржавају турску владу у њеном отпору.

Строганову је исто тако био познат и веома незгодан положај у ком су се тада налазили чланови Дивана према султану. Султан се трудио да отклони од себе сваки прекор, нагонећи своје министре да приме на себе одговорност коју би могло повући коначно уређење односа с Русијом. Министри, који су се плашили тог великог терета који би их сувише притискивао,

_ 1) Протокол конференције, одржане 1. јануара 1818 и т. д. (Исто Вијикаете, 1818. Ад. Хе 2.)