Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

268 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

право да пита пријатељски да ли је он извршен, да је турска влада дужна“ да одговори, али да у томе нема никакве обавезе!“ "Строганов је онда питао шта је један уговор, једна одредба, ако се не сматрају као обавезни. Турци су тада одговорили да је "турска влада, кад је закључила Букурешки Уговор, учинила то у циљу да утврди пријатељство између две царевине, да је она, одиста, узела на себе обавезу за извршење, али да ЈЕ ту обавезу сама себи наметнула и да је пријатељство служило као једина основа уговору! Строганов је приметио да, чим би се извршење једне свечане одредбе сматрало као зависно од једног пријатељског сведочанства које има да се да, онда не би више било основе за уговоре и тврдио је да се пријатељска расположења, на против, констатују извршењем дотичне одредбе. Реис ефендија и Халил ефендија поновили су да, кад једна влада узме на себе дужност да изврши једну одредбу, онда у томе постоји обавеза за њу саму, али не да је друга сила обавезује, принуђава на то. Строганов је признао да би, одиста, принуда постала непријатељство, али је додао да дотле, докле један члан уговора није извршен, сила која га је диктовала и уговорила има право да тражи да буде у појединостима извршен. Халил ефендија је рекао да турска влада признаје то право питања и ако није изречно поменуто у уговору, на шта је Строганов приметио да то право садржи у себи и право интервенције.

Како су Турци продужили исту игру речи и почели прибегавати граматичким и метафизичким објашњењима, Строганов је изјавио да интервенција у овом случају значи старање руске владе за грађанску егзистенцију једне покрајине која је враћена под турску власт. Члан УПШ-ми уговора — рекао ЦЕО предвидео је положај Срба. Русија је имала намеру да им обезбеди не само добро амнестије, него и грађанске егзистенције коју су желели и која је заснована на безбедности; да би постигла тај циљ Русија је пристала надруге чланове уговор. који су обавезни за њу саму. Да би та грађанска егзистенција била обезбеђена, уговорено је да повластице и осигурање Срба буду регулисани споразумно с њима идаим се тако да потребна безбедност. Зар рад на томе да се грађанска егзистенција тако заснује израдом споразумне уредбе и осигуражем безбедности није последица интервенције Русије у корист Срба“

Али турски министри нису никако хтели пристати на право интервенције. Како се дискусија јако одужила, без изгледа да може дати какав резултат, Строганов је форџулисао питања, која турска влада треба да реши са Србима: . правично утврђење дажбина. унутарњу управу, поверену кнезу /! српским старешинама, по законима и обичајима земаљским р. слањењ“ посада (гарнизона) сразмерно према народној „снази ју. становање једног српског агента у Цариграду и У утврђење суме новаца за издржавање паше (београдског везира) да би био спречен сваки други намет или глоба од његове стране. Ето питања

не Га