Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

бум

ГЛАВА ххиП 273

фуновић и Христо Дукић одавно тражили смену, Милош се тиме користио" одредио је-на-њихова-места Саву Љотића и Дим. Јоксимовића и обећао је да ће по њима послати одговор влади“)

— "Нови депутати пошли су одмах за Цариград и понели су једну молбу султану. У тој молби Милош је, у име народа, изјавио да је Марашли-Али паша врло добар везир, али да је смртан човек и да нико не зна шта може настати после њега; да је исто тако добар био и Мустафа паша па су после његове смрти опет пи И а ока искушења за народ. Услед тога он је молио султана народ „„обдари његовом великом царском

милошћу и да ту милост својом величанственом десницом изво- | ли потврдити и овај многострадални народ савршено уверити '

да је вечно постављен у његова отачаска недра“ итд.2)

Та је молба толико нејасна да се из ње не види шта Милош тражи. Она је тако написана, на сву прилику, из разлога што је Милош, по саветима Строганова, само гледао да избегне давање изјаве и да на тај начин сачека резултат руско-турских преговора у Цариграду.

Како није добио никаква одговора-на молбу,он је, у току 1818 и 1819 год: више пута потицао код везира питање о његову признању“ за“ наследнога-кнеза, али без успеха. Када га је, у Новембру 1819, приликом скупштине кнезова, запитао как. је одговор дала турска влада на то питање, Марашлија му је на само рекао да у Цариграду знају да је он одан Русији и да услед тога султан не може да награди његове дотадање услуге. Алидодао је везир — ако се одрекнете свако; политичког ОНО Ра РАСА тријом, Енглеском, Русијом, Француском и са сваком суседном |

државом, ако положите заклетву верности нашем господару да

ћете за време рата, који Турска буде имала с буди којом државом, остати верни и одани њему и ако вашег изасланика, који је јавно познат у Букурешту, под именом српскога консула, уклоните с тога места и све то писмено турској влади, по нарочитом посланику, предате (!) онда вас ја у име владе уверавам да ћете добити све што желите, иначе не.''3) Везир га је саветовао да то учини и да му до краја године да одговор.

Да би сазнао колико има истине у речима везировим, Милош је нашао да ће бити најбоље да у том циљу пошље нарочиту депутацију у Цариград и да Герману наредида се и он тамо одмах пресели и да послужи као тајни посредник између ње и руског посланства. О томе је одмах известио барона Строганова и тражио је његов савет.)

Руски посланик му је тада скренуо пажњу на то да турска влада ласка његовој жељи да постане кнез, да би само измамила

1) Милош Обреновић, А. А. Пини-у, 5 јуна 1818. (М. Гавриловић. Исто. 1. 419). 2) Исти султану, 4 јуна 1818. (Исто. 420). 5 ИСТИ барону Строганову, 18 новембра 1819. (Исто. 430). сто.