Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

274 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

од народа свечани акат, којим би Русију искључила из српских послова, заробила Србију и одузела јој могућност да поправи свој положај и дао је израза своме уверењу да Милош неће никад пристати да кнежевску титулу купи по цену среће својих земљака и да понова створи тешкоће, које је изазвао адресом захвалности од 1817 г. Поновио му је да царски руски двор жели

да утврди благостање Србије тачним извртшењеј пана-Бу—==

курешког Уговора и додао је-да бе у тренутку -кад-курска влада буде извршила своје обвезе према српском народу и-кад народ буде добио сва своја права, Милошу порасти углед и кредит код Турака и да ће их он онда много лакше склонити с по моћу Народне Скупштине да остваре његове личне жеље. У исто време саветовао му је дај везиру на његово питање одговори да Русија, по Букурешком Уговору, има права заштите над Србијом и да се он те заштите не може одрећи, пошто сама Русија не би натопристала; да он не може испунити жељу турске владе, докле она не буде извршила обавезе које је на себе примила МП-им чланом тога уговора; да се Русија меша у српске ствари једино због тога што одредбе тога члана уговора нису још извршене и да султан, ако буде Србима дао обећана права, може лако учинити крај заштити Русије над Србијом, пошто ће народ тада бити захвалан и одан само султану и неће више тражити заштиту страних држава.)

Одговођ руског посланика учинио је повољан утисак на Милоша. Он је настао да што пре дође до решења народне ствари. Најпре је дошао на мисао да данак за прво полгође 1820 не исплати и да тиме натера турску владу да се изјасни. Али, како за једну такву меру није добио одобрење од Строгаганова, опоменуо је лонова везира да народ тражи да сазна свој положај према турској влади.

Марашлија је бацио кривицу на Милоша што, по његову савету, није отишао у Цариград да султана увери о свом подан“ ству па да добије што жели или што тада бар свога брата није паслао и предложио му је да одреди два депутата који ће однети народну молбу у Цариград.)

_ Услед тога-Милош је, 20 марта, саставио нову молбу за "султана и замолио је везира да је спроведе и да се заузме да српска ствар буде свршена или да молбу однесе један српски кнез а да он поради код своје владе да пошље у Србију једног чиновника који ће саслушати народне жеље, обећавајући да ће народ положити заклетву верности султану, чим те жеље буду испуњене.) Али везир није на то пристао. Он је одгово-

1) Барон Строганов графу Неселроде, 28 децембра 1819. (Исто. 438—440).

2) Ђ. Поповић Милошу Обреновићу, 14 марта 1820. (Исто. 441—2).

3) Милош Обреновић Ђ. Поповићу, 20 марта 1820. (В.и Н. Петровић. Исто. 1. 70).

=

пе