Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХНП 275

рио да влади може само препоручити кнеза и народ а оставио је Милошу да он сам тражи шта жели.

Средином Априла одређени су за депутате Б. Поповић „Ћелеш“, Сава Љотић и Павле Сретеновић. Молбом која је поверена депутатима тражено је од султана да народ ослободи од сваке могуће напасти и зулума и да му подари „својеручно

потписани ферман“, у коме ће бити прописана будућа управа-у.

Србији, одређене одсеком све дажбине и назначено. да ће тај новац сваке године, преко свога главнога кнеза Милоша Обрено-

вића а потом и „његових потомака (!)“ предавати београдском |

везиру или ма ком другом царском пуномоћнику. Осем тога тражено је да султан овласти београдског везира или да пошље нарочитог комесара, „који би народне молбе саслушао, куда надлежи представио и потом и заклетву по српском закону... примио“...1) Предавајући молбу депутатима Милош им је препоручио да код турске владе ништа не предузимају без знања руског посланика у Цариграду и да не само приме његове исправке у молби, него да молбу и не предају, ако он то буде нашао за добро. За случај, ако посланик буде нашао да молбу не треба подносити, наредио је депутатима да изјаве влади да су дошли само да смене раније депутате.

У тренутку када су се депутати почели спремати за путовање, Милош је, преко руског консулата у Букурешту, послао барону Строганову препис народне молбе. Он му је оставио да оцени да ли ту молбу треба подносити или не.2)

Хи Мишљење руске владе о наименовању Милоша Обреновића за наследног кнеза и о будућем у ењу бије. Нацрт молое коју Срри треба

да поднесу султану, од (марта 1820. Упуства руске владе барону Строганову. | | б

Питање о наследном кнежевском достојанству, које је Милош стално по бо, принудило је и руску владу да се њиме озбиљно позабави.

У Петрограду су одобравали барону Строганову што је, бојећи се да чисто лични рачуни не заведу Милоша да њима жртвује интересе своје земље, покушао да га одврати од те помисли, представљаући му све опасности којима се излаже. Руска је влада сматрала да она, према Букурешком Уговору, „дугује своју потпору српском народу а не привремену корист једном лицу или једној породици у Србији“, али начелно није била противна Милошевој жељи. Она је налазила да би признање Милоша за наследног кнеза било врло корисно и спасоносно, под условом да народ не буде остављен искључном деспотизму

__ 1) Српски народ султану, 21 априла 1820. (М. Гавриловић, Исто. 1, 444—5). 2) Милош Обреновић барону Строганову, 25 априла 1820. (Исто. 445—6).