Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

о | ——————

216 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

једне породице, него да му султан једним хатишерифом подари довољне гарантије и утврди благостање земље и да, по угледу на Влашку и Молдавију, да Србији једну уредбу којом би био утврђен однос између кнеза и народа, начин на који ће он вршити своју власт и на који ће народне старешине сарађивати у управи и којим би од Србије била заснована једна кнежевина на сталним и добро одређеним принципима. Комбинација којој би признање и формална гарантија права српском народу служила као основа, постављање Милоша за врховног старешину као средство а измирење једне од несугласица између Русије и Турске као последица, била је врло пријатна руској влади.) Али она је, у исто време, сматрала за потребно да преговоре о свему томе треба да воде Срби а да се руско посланство у њих непосредно не меша. Ради тога у министарству је тада израђен и нацрт молбе, коју је Милош имао даподнесетурској влади и која би могла послужити као-еснова-за хатишериф-о- Србији. Српски народ — речено је, у главном, у том нацрту плаћао је тако дуго и тако често својом крвљу и својим споојством несрећне препирке које су вођене о Србији између турске владе и страних држава, нарочито Русије, која своје право заснива на Букурешком Уговору „а да не осетихитну потребу да сам затражи једну коначну одлуку о томе, која би учинила крај свима неизвесностима и да ради тога не прибегне правичности турске владе. Ослањајући се на при-

"мере који чине част просвећеним и либералним погледима

муслиманских владалаца и прожети жељом да поделе с дру-

'гим хришћанским народима, под турском владом, благодати

које им она указује, Срби моле да им се даду права која уживају Влашка и Молдавија, с том разликом што ће власт кнеза бити поверена њиховом садашњем старешини и његовим наследницима и потомцима у мушкој линији и што ће народ, у случају ако Милошева породица изумре, бирати новог кнеза с истим правима, који ће ступити у дужност чим тај избор султан буде одобрио.

Срби-моле да им се једним хатишерифом признаду ова права. Свако ће село бирати себи кнеза. Скупштина свих тих кнезова бираће сенаторе ( окружне старешине ). Кнезови и сенатори вршиће дужност доживотно, осем случаја ако пресудом буду смењени. Поред сенатора чланови ће Сената бити још митрополит и владика. |

Милош Обреновић ће бити шеф српске управе и имаћетитулу књаза. Он ће бити и шеф милиције и имаће под својим надзором иполицију. У случају ако кнез остане без наследника, њега ће већи ном гласова бирати скупштина, чијиће чланови бити: митрополит и две владике, сенатори, кнезови и представници других власти,

ако их Сенат, у интересу народном, буде основао.

ту Граф Неселроде барону Строганову, 1 марта 1820. (Исто. 525—9) .

нек