Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГБАВА ххнН 277

Власт књаза, Сената и кнезова биће одређена, као и у прошлости, законима и обичајима народним —

Правосуђе ће вршити, у првом степену, кнезови, у другом једно оделење Сената а у последњој инстанцији цео Сенат, под председништвом - књаза.

Закони и административне уредбе претресаће и потврђиваће Сенат на предлог књаза и његових министара. Надзор над њиховим вршењем водиће књаз преко својих министара.

Данак који Србија плаћа турској влади разрезиваће Сенат, скупљаће га кнезови а књаз ће га предавати турској влади.

Народ ће давати књазу годишњу плату од...:.. пене „јен

Достављајући барону Строганову тај нацрт граф Неселроде га је овластио да Милоша извести да се руски двор не противи његовом плану да постане наследни књаз, ако он буде успео да од Србије створи кнежевину, по примеру Влашке и Молдавије и да га подстакне да турској влади, преко Народне Скупштине, предложи мере које би могле служити за основицу хатишерифу. Осем тога наредио му је да Милошу, у исто време; стави до знања даће серуско посланство у Цариграду — да би тим преговорима очувало највећу независност од сваког интереса који је стран Србији — уздржавати да одобри његово држање и његове претензије и даће изјавити да Русија тражи само тачно извршење одредаба УП-ог члана Букурешког Уговора. Што се тиче саме молбе министар је, сумњајући да ће Милош и његови саветници бити у стању да је саставе како ваља, оставио Строганову да је он, према поменутом нацрту, удеси.2)

ИЛ.

Преговори барона Строганова с турском владом Парта 1820). Самовољни рад српске депутације у Цариграду. Савет арона Строганова Милошу да од турске владе тражи само изашиљање једног комесара у Србију. Нацрт нове народне молбе коју је израдио барон Строганов. Ње-

_гова упуства Милошу (Јула 1820).

Док се турска влада бавила српским питањем, барон Строганов није остао неактиван у Цариграду. Према упуствима, која је раније примио, он је наставио своје преговоре с турском владом, На конференцији коју је имао с турским министрима, 3 марта 1820 г., они су му, примајући његове мемоаре, рекли да је њихов влада извршила све своје обавезе. „Све је свршила и испунила),

турска влада — рекао је Реис ефендија — Срба ја је, на пример, |

задовољнија и срећнија, него икада.“ Међутим, после конферен-

ције, Строганов је сазнао од главног турског тумача, кнеза Кали- |

махи да турска влада жели да сврши српско питање, али без“

)) Сапеуа5 де Та гедиеје дие [ез Зетђез роштгајеп! ргезепфег а Та Рогге, од истога датума. (Исто. 529—31).

БОЕ 5 Граф Неселроде барону Строганову, 1 марта 1820. (Исто.