Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

278 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

штете по своје достојанство и на начин да и Русија буде задовољна. Руски посланик је нато одговорио да он ништа друго и не тражи. Обећао је да ће све учинити да достојанство турске владе измири с руским захтевима. Уверио га је да руска влада нема намере да се меша у њихове преговоре са Србима и да ће бити срећна, ако они буду успешно свршени. Што се тиче гарантије тога споразума изјавио је да ће бити довољно да тај акат, према одредби Букурешког Уговора, буде службено саопштен руској влади.1)

Чим су му, на скоро за тим, стигла нова упуства из Петрограда, Строганов је написао Милошу опширно писмо. Обраћајући му пажњу на све турске замке, од којих се треба чувати, он га је известио да руски двор жели да питање о његовом постављању за наследног књаза буде повољно свршено, ако само буде у складу с општим народним интересима. Напоменуо му је да ће турска влада радије преговарати са Србима, без посредништва Русије; обећао му је да ће порадити да је склони на преговоре с њима и препоручио му је да их онда сам поведе. Осем тога тражио је да му достави народне жеље у погледу главних права Србије и њене унутарње управе.)

Очекујући те податке Строганов је, 18 маја, примио из Букурешта Милошево писмо, од25 априла, којим га је известио о доласку нове депутације у Цариград и послао му препис молбе коју је она понела. Нашао је да молба није дебре састављена и почео је даје поправља. У том је сазнао од главногтумача турске владенесамо то да је депутација већ стигла у Цариград, него да је, 20 маја„предала народну молбу и да је она одмах изнета-Дивану на решење,

Изненађен тиме Строганов је одмах упутио једно ново писмо Милошу. Изразио му је бојазан да турска влада не сврши целу ствар једним ферманом, у који ће унети три четири жеље, изра= жене у молби и да одмах за тим не пошаље једног комесара у Србију да од народа прими заклетву на верност султану. Објаснио му је да се турска влада може увек позвати на ту молбу и да може с основом тврдити да је судбина Србије решена споразумно са српским народом и да је У ПП-ми члан Букурешког Уговора извршен,и ако у том ферману нема онога што је Русија хтела израдити за Србију и саветовао му је да одмах, место фермана, затражи само комесара којиће у Србији саслушати народне жеље.

Сутра дан потоме дошаоје у руско посланство депутат Сава Љотићи донео Строганову Милошево писмо. На питање зашто су молбу предали без његова знања, Љотић му се клео да нису имали упуства да му дођу пре предаје молбе, него да им је само препоручено то да траже његов савет и потпору! Како се тај исказ није ни најмање слагао са садржином Милошева писма, Строганов је изјавио Љотићу да-не може имати никаквих службених

1) Барон Строганов графу Неселроде, 14 априла 1820. (Исто.

461—2). 2) Исти Милошу Обреновићу, под истим датумом. (Исто. 458—60)

ра