Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји
ГЛАВА ХХП : 279
односа с депутацијом, док не буду стигла нова Милошева упуства.!)
И покрај тога Строганов је, преко својих повереника, продужио радити на томе да турска влада, пре решења српског питања, пошаље у Србију једног пуномоћног комесара. пси
Што се тиче односа између руског посланства и туреких депутата они су остали исти све до 4 јула, кад је Герман стигао у Цариград. По њему је Милош послао Строгановутражене податке за народну молбу, с овлашћењем да „сам дода што је потребно и одузме што је сувишно“ и с обећањем да ће са своје стране учинити све да влада пошаље комесарау Србију.) Осим тога Милош му је наредио да укори депутате што су молбу предали без одобрења руског посланства и да замоли Строганова да то поправи.
Држање Милошево било је пријатно Строганову. Његово је задовољство појачано сутра дан, кад је Реис ефендија саопштио српским депутатима да Бевлада, одмах по Бајраму, послати једног комесара у Србију ида ће двојица од депутата моћи да пођу с њим. Он је тада узео да састави народну молбу, на основу нацрта који му је раније послала руска влада и података које му-је-Рерман-доцео. Њом је тражио;
. /1/ Слободно и јавно- богослужење по -свима обредима Источне Православне Цркве, за тим право на поправку и подизање цркава и манастира и одобрење да могу имати звона.
Мј Признање Милоша Обреновина за наследног кнеза Србије,
с правом да он себи изабере наследника, договорно са Саветом (Сенатом) и да га турска влада потврди.3) У случају ако се Милошева породица угаси да се остави Сенату да договорно са старешинама и народом изабере наследника међу најзаслужнијим Србима, који су православне вере и домородци и чији ће избор утврдити турска влада новом дипломом. У случају малолетства наследника управа народом биће остављена Сенату до пунолетства а тако исто ију случају нестанка наследника, до избора новога кнеза.
'3/ Плаћање одсеком дажбина, чији ће износ одредити споразумно турска влада и Срби, с тим да те дажбине кнез исплаћује полугодишње и да оне буду проширене на сву српску земљу која се налази у овим границама: на северу, према Аустрији, Дунав и Сава; на западу, према Босни, река Дрина; на југу варош Рача, на Дрини; планине Ивица, Шарган,Златибор, Јавор,
| | |
|
|
=
1) Исти истоме, 24 и 27 маја 1820. (Исто. 464—5).
16 2) Милош Обреновић барону Строганову, 1! јуна 1820. (Исто. Ту.
3) Ова жеља правдана је тиме што је Милош после одласка Карађорђева повратио ред и својим примером утврдио покорност и верност народа турској влади и што је одбио све „наговоре суседних страних Влада“ а тако исто и лукаве предлоге силнога везира (Али паше Јањинског) који је дрзнуо да се дигне против свог законитог владаоца.