Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

а а

ПОЛА ВА хет 281.

Том молбом Строганов је обухватио готово_све. важније жеље Милошеве. Изоставио је само установу руског консулата у Београду, из разлога"што је, по ранијим уговорима, Русија. на то већ имала право и замену београдског везира турским чиновником нижега реда, слободу Јевреја и тд. Што се тиче нацрта руске владе, из њега је узео, у главном, увод и одредбе 0 ограничењу књажеве власти и учешћу народа у јавним пословима. Али је из извода испустио помен о правима Влашке и Молдавије, о Букурешком Уговору и о Русији, пошто је знао да је турска влада највише презала од тога да Србија не добије положај Влашке и Молдавије, које су биле под заштитом Русије и да ћепозивање на Букурешки Уговор и Русију само вређати осетљивост Турака.

Достављајући ту молбу Милошу Строганов му_је_разложио зашто је тако урадио и“дао му је савете како да је брани пред Турцима. Објаснио-му—је“-да се нарочито трудио да из молбе

— уклони сваки траг руске сарадње и да јој да изглед да потиче

од самих Срба, који прибегавају великодушности и правиччности свога законитог господара и од њега очекују сталну срећу имир. Он му је, шта више, саветовао да у случају, ако би му Турци тражили објашњења о препиркама турске владе и страних држава, које су поменуте у уводу, слободно одговори да је њему познато право које има Русија, по Букурешком Уговору, да се заузме за Србе, али да они, уздајући се у султанову великодушност, желе да само њему буду обавезни за своју срећу, без туђих утицаја.

У исто време скренуо му је пажњу и на тадање српске депутате у Цариграду. алани је да код њих нема једнодушности у послу, нити поверења у сарадњу руског посланства, која им је нарочито препоручена. Жалио се како су, на његов позив да своје извештаје шаљу у Србију преко руског конзулата у Букурешту, одговорили Герману да то није потребно и да ће своја писма послати по куриру београдског везира и изјавио је да, после тога, не може имати потпуна поререња у њима. Што се тиче Ђорђа Поповића, он је сматрао да депутација, под његовим вођством, може шкодити успеху српске ствари и оставио је Милошу да одлучи да ли не би било добро да га врати у Србију.

У тренутку кад се Строганов спремао да пошаље Милошу то писмо (5 јула) Герман му је донео вест од стране српских депутата да ће одређени комесар, по накнадном саопштењу турске владе, понети у Србију ферман или хатишериф, којим је усвојена народна молба, од 12 априла. И ако није веровао у тачност те вести, Строганов је нашао за добро да Милошу посаветује како да се држи. За случај ако комесар не буде донео никакав ферман, препоручио му је да му поднесе нацрт молбе коју му шаље и да замоли владу да потврди жеље које су у њој изложене. У противном случају, т. ј. ако комесар покаже ферман, саветовао му је да изјави да су у ранијој молби