Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

282 - ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

поменута само главна права која народ тражи; да му затим преда нову молбу, као објашњење раније молбе и да замоли "да је влада формално потврди и да најпосле изјави да ће народ тада бити готов да положи потребну заклетву на верност. ')

Међутим вест о томе даје турска-влада-издала ферман-за Србију била је тачна. Препис тога акта саопштен је српским депутатима, крајем Јула. У њему је речено да је влада, досле једне конференције са српским депутатима, пе И да Срби у Београдском Пашалуку плаћају, на име свих дажбина, 941.500 гроша годишње и то половину о Митрову-дне а половину 0 Ђурђеву-днеМ2 да се укину муселими у нахијама пожаревачкој, ваљевској јагодинској, крагујевачкој, рудничкој и пожешкој, у којима нема градова, нити становника муслимана.

13. ла спахијепримајуи даље десетак на основу својих берата (4. да приходе од београдске царинарнице, кантарине, права на печење кафе, београдске скеле, државних добара, права на риболов, такса на памук, који нису обухваћени горњом сумом, прибира београдски везир, који ће их давати под закуп јо. да „нишки харач“, који су плаћале нахије пожешка, ужичка и соколска, наплаћују везирови изасланици 6. да „шабачки харач“ разрезују босански чиновници и да се, кави раније, полаже босанском везиру 7. да Срби плаћају трошкове за пошту и 8. да Срби плаћају, као и дотле, плату београдским кадијама. На крају се наређује комесару да ферман однесе у Београд и да га, пошто буде јавно прочитан у суду, преда главном кнезу Милошу и „да се уздржи од свега што је противно вољи султановој 2). :

Тим ферманом турска је влада, по свом обичају, усвојила само један незнатан део српске молбе. Она је спојила само извесне дажбине и за њих утврдила годишњу суму; разрез осталих дажбина оставила је или београдском везиру или турским чиновницима из Босне. Осем тога приход од извесних дажбина оставила је босанској управи. Турци су покушали да по целу тих незнатих уступака изнуде од Срба нову изјаву да су својим положајем задовољни и да с помоћу ње осујете даљи рад руске владе у корист Срба.

Али како су те мере турске владе биле противне одредбама МИП члана Букурешког Уговора, Строганов је настао да их изигра. Кад је Герман наскоро затим примио Милошева писма, од 6. јула, упућена депутатима и главном тумачу турске владе, Строганов је нашао да ће бити најбоље да депутати унапред протестују код владе против садржине фермана. Замолио је Германа да нареди Ђорђу Поповићу да тумачу турске владе

однесе Милошево писмо и да покаже своја нова упуства, којима

1) Барон Строганов Милошу Обреновићу. 11 јула 1820 (Споменик Срп. Краљ, Академије. ХХХУП. 152—156).

2) Превод султанског фермана од месеца Јула 1810. (М. Гавриловић Исто. 1. 549—552). ~

ан и