Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

= РЛАВА ХХП | 283:

је овлашћен да тражи само одашиљање комесара у Србију. Герман је ту поруку извршио. Али Поповић је писмо метнуо у џеп, под изговором да је доцкан да се ма шта предузима против решења владе. У ствари он тај корак није извршио једино из страха од Турака!).

Непријатно изненађен држањем депутата Поповића Строганов је одмах упутио једно писмо Милошу. „Није ми потребно = писао му је он — да много доказујем да садржина фермана) мало одговара надама и користима српскога народа. Ви морате! с најразумнијим старешинама о томе размислити и с поштовањем, али енергично, одбити ту тобожњу погодбу турске владе с депутацијом, на коју се овај ферман позива и објаснити да. депутација није имала пуномоћија ни од вас ни од народа. Од“ тога доба ја сам са свим прекинуо везу с вашом депутацијом. Нашто им давати савете кад их они не слушају и, што је још“ горе, тумаче наопако. Молим вас да имате на уму да сад од! ваше интелигенције и енергије зависи да турска влада уважи | праведне жеље српског народа. Према томе сматрам за дуж- | ност да вам поменем главно правило да ја сваки акт, у коме | су изражене жеље народне и који носи потписе-врховнога-кнеза и свих старешина, морам сматрати као израз потпуне и истините жеље народне. — Јер “интервенција рускога двора, заснована на У -ом члану Букурешког Уговора, мора. престати после једног таквог акта“ >),

И покрај свега тога Строганов је још једанпут покушао да подстакне депутате да код владе— изврше корак, који им је раније саветовао. Позвао је Саву ЈЉотића и препоручио му да он преда писмо Милошево тумачу турске владе. Љотић је ту поруку извршио, али је све било доцкан. Одређени комесар, Мехмед Есад ефендија већ је био отпутовао у Србију, у пратњи депутата Поповића и Сретеновићаз). |

| |

| |

1) С. Љоваћ Н. Николајевићу и. Л. Теодоровићу, 5 септембра 1520: (Исто. 486).

2) Барон Строганов Милошу Обреновићу, 2 августа 1820. (Н. Поповђ. Исто. 18—19).

А ј Исти графу Неселроде, 16 августа 1820. (М. Гавриловић, Исто. · 487).