Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

О ЛОАСВ А хит 285-

штину. Послао је у Београд свога брата, Јована и Ђ. Поповића и наредио им да с кнезовима Народне Канцеларије оду код Марашли-Али паше и да га упитају шта значи та узнемиреност код Турака, да известе комесара о свему што се у тајности спрема и да траже одобрење да с по једним изаслаником из сваког села, може доћи у Београд.!)

Паша им је одговорио да Милошу не прети никаква опасност и тражио да Милош „дође само с двадесет нахиских кнезова. и то без оружја као што царевој раји пристоји“, обећавајући да ће му ради сигурности послати пратњу од четрдесет гаваза.2). Али, Милош није на то пристао.

Тако је комесар био доведен у тежак положај. Не знајући шта да ради, затражио је од Милоша да са скупштином дође ближе Београду. Милош му је учинио по вољи и дошао је на ушће Топчидерске реке у Саву. Али бојећи се какве подвале од стране Турака, послао је у Београд свога брата, Јована, С неколико кнезова и с пратњом од 200 људи, да присуствују читању фермана, с наредбом, да по свршеном читању изјаве комесару „да примају царске милости“, и да га за све остало упуте врховном кнезу и скупштини. 3)

Јован Обреновић и његови пратиоци дошли су у Београл, 6. септембра. Пошто је у њиховом присуству прочитан ферман они су одговорили: „Примамо царске милости, садржане у овом ферману“ и додали су да једино скупштина може више рећи.

Сутра дан је комесар отишао у Топчидер и ту је прочитао. ферман Милошу и скупштини. Затим је извадио из џепа једно писмо на грчком језику, које је донео из Цариграда, у коме Срби изјављују да су потпуно задовољни ферманом и обвезују се да никада ништа више неће тражити од турске владе! Пошто, је потсетио скупштину на то да су српски депутати у Цариграду, примилиферман, тражио је да то писмо потлише Милош са свима! старешинама.

Милош је одговорио да не може примити ферман, нити дати тражене потписе, пошто депутати нису били опуномоћени да траже ферман, него само комесара и молио га је да саслуша народну молбу. Али комесар није на то пристао, изјавивши. да за такво што нема упустава и вратио се у Београд.)

Срби су се истога дана вратили у Остружницу и, сутра дан су се састали да решавају о ситуацији. Скупштина је потпуно одобрила одговор дат комесару, али је сматрала за потребно да га турској влади објасни да га у Цариграду не би погрешно разумели. Милош је одмах написао писмо Мехмед-Есад ефен-

___1) Милош Обреновић кнезовима Народне Канцеларије, | септембра 1820. (В и Н. Петровић. Исто. 1. 136).

1 183) Исти барону Строганову, 15 септембра 1820. (М. Гавриловић. Исто. · 493).

3) Исти кнезовима, 6 септембра 1820. (Исто. 1. 137-8).

; 188) Милош Обреновић барону Строганову, 15 септембра 1820. Исто. · 494).