Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

масмсаљуји

' тиће се новом молбом његовој ' милости“) Милош је у исто време послао и Марашли-Али

286 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

дији. Изразио му је жаљење што га је принудио да изилази

из града да би саопштио ферман народној скупштини и за то је бацио кривицу на „злонамерне Турке из Београда“ који су склопили заверу против врховног кнеза, у циљу да изазову побуну и да заваде српски народ са султаном и уверио га да ће се Срби трудити да избегну ту замку и да неће увредити благонаклоне намере султанове“. Што се тиче самог фермана, рекао му је, да је „народ са радошћу очекивао долазак комесара, али да је био изненађен чувши проклама. ију ских милости које нису одговарале његовим Жељама-и-које-еју- гегову-судбу остављале у несигурности и беди.“ Уверавао је најзад да српски

депутати у Цариграду нису имали никаква пуномоћија да могу закључити и позвао се на сведоџбу кнеза Калимахија, тумача турске владе. „Народ је, писао је он, веран своме цару и обра-

б | великодушности и неисцрпној

паши једно писмо с извињењем.

Уверивши се да су Срби решени да пошаљу нову депутацију у Цариград, београдски везир и царски комесар послали су своје људе Милошу и старешинама да им покажу народну молбу и да им објасне на чему се она оснива. Милош им је тада изложио молбу, коју је био саставио по нацрту барона Строганова и изјавио им је да се она оснива на Мом члану Букурешког Уговора и да Русија има право да се за те захтеве заузме. Осем тога предао је за везира и за комесара по један препис те молбе, као „објашњење“ аније народне молбе, од Орапридај)ј | — 55

Међутим у народ је продрла вест о неуспеху комесара. Бојећи се да се становништво не свети спахијама, због њихових ранијих глоба, Милош је сматрао за потребно да, пре него што се скупштина буде разишла, предузме још неке мере за осигурање реда и мира у земљи. Одмах је упутио један проглас којим је обећао народу да ће уз помоћ кнезова успешно решити

народну ствар и препоручио је свима мир.3) Осем тога, прет-

постављајући с правом да ће комесар, огорчен својим неуспехом _

и под утицајем београдских Турака нетачно представити у Цариграду ток преговора, сматрао је за потребно да пошаље турској влади тачан извештај о догађајима. Тај извештај састављен је одмах по закључењу седница и послат је, 18 септембра, по нарочитом куриру, У Цариград.“)

Али комесаров неуспех није умирио београдске Турке. Неколико дана после тога извесни од њих пуцали су на српску

1) Исти Мехмед-Есад ефендији, 9 септембра 1820 (8 и Н. Петровић Исто. 1. 138-9). ј

2) Исти барону Строганову, 15 септембра 1820. ( М, Гравриловић Исто. 1. 497-8).

3) Исто Турцима и Србима у пашалуку, 10 септембра 1820. (В. и Н. Петровић. Исто. 146).

а) Исто. 118.

пне