Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХШ 287

цркву и на Милошев двор.:) Шабачки Турци почели су да нападају Србе и да их злостављају не само у вароши него и по селима. Старешина спахија упутио је једнога изасланика да извести спахије да се налазе пред важним догађајима и даће добро урадити да најдаље у року од петнаест дана среде своје ствари и да се повуку из села.2) С друге стране Турци су покуг) шали да побуне извесне Србе против Милоша и против осталих кнезова. Причали су да је Милош обећао да ће дати паши! „седам стотина српских девојака и милијон гроша да га ослободи од ратовања против Али паше“.-) Тврдили су чак кнезо-! вима, члановима Народне Канцеларије да Милош набавља топове, да спрема рат против Турака и да тиме понова ставља на коцку све оно што је народ до тада стекао.%)

Изазивајући сплетке и узбуне Турци су мислили да њима оправдају евентуалну оружану интервенцију, којом би после био повраћен ред у земљи. Али како су сви ти покушаји пропали они су онда почели бунити Турке из Видинског Пашалука да нападну на Београдски Пашалук. Али ни тај им план није боље успео. Извештен о њему Милош је одмах послао одред од 3,000 људи да чува границу с те стране. Уједно је известио београдског везира да ће успети да одржи ред и да се одупре испадима који буду извршени без наредбе самога султана.5 Тако су напори Турака остали узалудни услед мирног и лојалног држања Срба и њихова убеђења да ће народна ствар ускоро добити повољно решење.

Непријатељима Срба остало је било још само једно средство, а то је да јаве у Цариград да у Србији владају нереди. Комесар, који је продужио своје бављење у Београду и кога су Турци били задобили и стали га упућивати шта да ради, известио је тада турску владу да га несигурност у земљи нагони да се врати у Цариград преко Аустрије и Влашке. _иИ, одиста, он је, 19 октобра, напустио Београд и прешао у Земун.)

|

Незадовољство у Цариграду. Предаја српске молбе турској влади (30_септ 2 Мишљење барона Строганова о држању Срба према царском комесару и о садржини њихове молбе. Његови савети Милошу. Разговор између—барона-Строванова уп теза Калимахија. : Вест да су Срби одбили ферман произвела је врло велико незадовољство у Цариграду. Нерасположење турских министара знатно је појачано кад су из извештаја београдског везира и

1) Исти Вујици Вуличевићу, 25 септембра 1820. (Исто. 143-4).

2) Исти кнезу Милошу, 28 децембра 1820. (Исто .145),

8) Али паша Јањински дигао је био буну против труске владе.

4) Милош Обреновић кнезовима Народне Канцеларије, 30 септембра 1820. (Исто. 146-7). :

5) Исти Марашли Али паши, 2 новембра 1820. (Исто. 150.-1). 6) Исто београдском митрополиту, 21 октобра 1820. (Исто 149).