Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

при

288 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

царског комесара сазнали какви се захтеви налазе у новој српској молби. По наредби своје владе кнез Калимахи је рекао барону Строганову да ти захтеви не могу бити примљени.) Велики везир је позвао депутата ЈБотина и наредио му да одмах пише Милошу да прими ферман и да потпише заклетву. У истом смислу говорио му је и кнез Калимахи. „Зашто се не смирите — рекао му је он — какви сте ви то људи; ми радимо за народ а ви све кварите(ћ). За сад пристаните на оно што вам се даје а доцније можете и више добити. 2)

Неколико дана доцније стигао је у Цариград Милошев курир који је донео нову српску молбу, с писмима за султана и кнеза Калимахи. Строганов је прегледао те саставе и Љотић их је, по његовом савету, још сутра дан (30 септембра), предао турској влади.)

Нова народна молба није потпуно одговарала очекивањима барона Строганова. Она је била састављена према његовом нацрту, али са знатним изменама. Милош је из тога нацрта изоставио захтеве о границама и о сталности сенатора. Осим тога на крају је додао изјаву да народ те повластице тражи на основу МУП Ш-ог члана Букурешког Уговора. То позивање на Букурешки Уговор Строганов није никако одобравао. Срби су почињали своју молбу изјавом да им је мешање страних

држава у њихове ствари досадило и да су услед тога решили ·

да се обрате непосредно свом законитом владаоцу и да апелују само на његову великодушност а на крају су опомињали тог истог владаоца на његове обавезе из Букурешког Уговора и претили су му, у ствари, Русијом! Што је још горе том су молбом тражили од султана да Милоша постави за наследног кнеза и позивали су се на Букурешки Уговор а у њему о томе није било ни помена! Строгаанов је на све то одмах скренуо пажњу Герману.5)

Али Строганов је, с друге стране, био задовољан кад је из Милошева писма сазнао како су Срби, и поред свих турских изазивања вешто изиграли намеравану подвалу турске владе. Он му је одмах одговорио, похвалио је његово држање и обећао му даће свима средствима помоћи све народне захтеве који се оснивају на одредбама У1ПШП-ог члана Букурешког Уговора а остале у толико, колико му турска влада буде дала прилике. Тражио је даму јави од којих би се захтева могло одустати а да се не оштети благостање Србије и саветовао му је да састави депутацију од способних и добронамерних људи, да иму упуствима обележи захтеве од којих се може одустати и да у њима изложи

1) Барон Строганов графу Неселроде, 8 октобра 1820. (М. Гавриловић. Исто. 1. 507). "

2) С. Љотић Н. Николајевићу и Л. Теодоровићу, 25 септембра 1820. (Исто).

3) М. Герман Милошу Обреновићу, ! октобра 1820. (Исто. 509).

4) Исто место.

сан