Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

РЛАВБВА ХХШ 289

границе које жели добити и суму данка коју народ у тим границама може плаћати.)

И ако је нова српска молба била непријатна турским министрима, они су морали нешто по њој предузети. И, одиста, кнез Калимахи је, 13 октобра, позвао Љотића и известио га да је влада примила народну молбу и да ће извесне народне жеље усвојити, али да је потребно да Срби пошаљу једну депутацију од шест до седам чланова у коју ће ући народне старешине, свештеници и један владика. О томе је Герман одмах известио Милоша; саветовао му је да за депутате изабере људе „неустрашивог духа, постојане, верне, ревносне, решителне и дрске“, и препоручио му да се депутација пошаље тајно, тако да за њу ни Аустријанци ни турска влада ништа не сазнају, док не буде стигла у Цариград.2)

У исто време писао је Милошу и барон Строганов. Руски посланик му је саветовао да депутатима изда двојака упутства; јавна, у којима ће дати потребне податке о свима захтевима и тајна, која ће послужити у случају, ако турска влада изјави депутатима своју намеру да затражи посредовање руског посланства. 3

На скоро за тим Строганов је добио прилику да се састане с главним тумачем турске владе и да од њега сазна расположење турских министара према српској молби. Пошто је осудио Србе што су одбили ферман, кнез Калимахи му је рекао да су они | одговорили на начин који не доликује покорним поданицима, тражећи управу која се не може сложити с правима турске владе и чија је најтежа одредба наследност кнежевског достојанства. „Турска ће влада — додао је он — прећи преко тога, трудиће се да Србе поучи и понудиће им све што се може дати, али ако они и даље буду упорно тражили повластице које им није могуће дати, онда влади неће остати ништа друго, него да саопшти Русији српске захтеве који се не могу примити и доказе о свом узалудном старању да изврши обавезе предвиђене УШ-им чланом Букурешког Уговора.“ Строганов му је изразио своје чуђење што је Србима издан један ферман, на основу разговора с депутатима а не на основу договора с народом. Изјавио је да српске захтеве не може ценити, док о њима не буде добио обавештења с обе стране, али је, у исто време, напоменуо да је начело за решење српског питања јасно одређено Букурешшким Уговором, да по њему Срби треба да добију повластице које уживају становници Архипелашких Острва и да све то треба да буде утврђено договорно с њима. У исто време додао је да ће руска влада, чим Срби буду изложили своје жеље и чим их турска влада буде потврдила, сматрати да је УП-ми члан

1) Барон Строганов истоме, 1 октобра 1820. (Исто. 508). 2) М. Герман Милошу Обреновићу, 14 октобра 1820. (Исто. 511). 3) Барон Строганов истоме, 14 октобра 1820. (Исто. 512).