Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

290 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Букурешког Уговора извршен. Што сетиче постављења Милоша за наследног кнеза он је признао да је решење тога питања једино у власти турске владе. За случај ако она буде сматрала српске жеље као нешто револуционарно и што се с њеним достојанством не слаже, она их не мораусвојити, али да би тада била дужна да руском двору саопшти оне жеље које не може примити и да објасни зашто их не може примити и да, у исто време, докаже да је, са своје стране, учинила све да изврши МПЕ члан Букурешког Уговора. Он га је уверио да би, у том случају, руска влада порадила са своје стране да „врати Србе на жеље, које би довеле у сагласност користи које су имали да добију по МИ члану, с правом и дужностима суверенитета турске владе. 1)

|| 1

Порука турске владе да се пошаље нова српска депутација у Цариград. Безуспешни покушај београдског везира да у нову депутацију уведе владике. Избор—депутације. _Садржина— њених упустава и пуномоћија. П границама је. Себичност Милошева. ~" =

Одмах по преласку царског комесара у Земун (21 октобра) Милош је примио вест да је турска влада тражила да се пошље нова депутација у Цариград. Три дана по том стигао је у Крагујевац и Милошев курир из Цариграда и донео му је извештаје, из којих је сазнао да се српска ствар налази на најбољем путу.

Милош је одмах приступио избору депутата. У том је везир затражио да у депутацију уђу и двојица владика и наредио је митрополиту Агатангелу да се стреми "за путовање. Али Милош је одмах схватио да Турци желе да у депутацију увуку владике, накоје ће они, преко патријарха, моћи да утичу и да тако српске захтеве смање или. изиграју. Он је одмах одговорио везиру да из Цариграда траже да у депутацију уђу два свештеника и да није реч о владикама, који су странци (Грци) „који се не мешају у народне ствари,“ нити о њима могу ишта говорити где треба и да ће он послати свештенике, који су „с народом одрасли“) У исто време писао је митрополиту да се не спрема за пут.3)

Депутација је изабрана на скупштини главних кнезова, која је одржана, 3 новембра, у Крагујевцу. У њу су ушли | нахиски кнезови Вујица Вуличевић а совић_ Димитрије |

Георгијевић, ви Вујица пуни налазио пе Паритрелиј | архитандрит Самуило Јаковљевић и прота Милија Вукаши- |

новић, За писара депутације одређен је Аврам“ Петронијевић, У) |

з ту Безите де 1'епгте еп сопИ еп!е! де М. 1е Батоп де 5борапот ауес је ргтсе Сћапе Саштасћа ]е тага! 26 окбођге 1820. (Исто. 513-15).

2) Милош Обреновић Марашли-Али паши, 25 октобра1820. (8. и Н. Петровић. Исто. 176).

3) Исти митрополиту Агатангелу, 25 октобра 1820.(М. Гавриловић. Исто 1. 517).

4) Исти Георгијевићу, 4 новембра 1820.(В. и Н. Петровић. Исто. 177-80)

пне