Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ПИТА ВИА Хо 297

цариградским улицама, бацајући проклетство на Грке и

Међутим турска влада није губила из вида опасне последице које би јој могао донети прилазак Србије Ипсилантијевом покрету и користи које би она могла пружити устаницима, дајући им поред велике помоћи у војсци, пролаз за Грчку. Она је већ имала у рукама доказе да је Ипсиланти покушавао да придобије Србе. То је било његово писмо од 19 јануара, упућено Милошу, са „пројектом конвенције између Грчке и Србије“, које су Турци узаптили у Ада-Кале-у. Подсећајући на пријатељство свога оца, влашког кнеза према српском народу и на услуге које је он учинио српској ствари за време устанка, председник Хетерије уверавао је Милоша о свом пријатељству и тражио да Србија буде „спремна да се, бори против непријатеља, када то буду нашли за сходно“. Осбм тога давао му је уверење у име „становника Грчке“, да ће бити признат за вожда целе Србије и да ни њега, ни његове неће „узнемиравати“ ни Карађорђеви потомци, ни српски емигранти у Русијил) Што се тиче пројекта конвенције у њему је било више паре ЛаваЕ савез за напад и одбрану, вечити и неразрушљив за сва времена иу сваком случају, у свима приликама, с обећањем да ће се борити против непријатеља вере и човечности, док толико жељена потпуна независнрст свих савезних и удружених покрајина не буде остварена · слободан пролаз грчких побуњеника кроз Србију у Грчку, ако би то било потребно према току догађаја с пријам, гостопримство, благонаклоност, братско пријатељство и слободно уточиште свима, онима које прилике буду нагнале да из Грчке пребегну у Србију. обећање да ће бити спреман да, у року од три месеца од потписа конвенције, ступи у борбу против непријатеља са свима могућим војним средствима.)

Вести које-су из Београда стигле, 4 априла, ублажиле су у многоме страховања која су ти предлози били изазвали код Турака. Али у том је пукао по Цариграду глас да је устанак планусиу гракој покрајшаи, Мореја Тај догађај изаввао Је страш догађај изазвао је страшно огорчење. Турска влада нашла је за потребно да задржи под руком, као таоце, српске депутате у Цариграду. Под изговором да их „заштити од беса оружаних људи“, она је наредила да их преместе из њиховога стана у патријархов двор. У таквим приликама изгледало је да о даљим преговорима не може бити ни речи.

11.

Мере предузете у Србији поводом побуне у Влашкој. Узапћење

писама које је кнез Ипсиланти био упутио Милошу. Буна Марка Абдуле

1) Превод једног писма кнеза Ипсилантија, упућенога из Кише њева, 19 јануара 1821. М. Обреновићу, вођу Србије. (А. М. И. Д. у Паризу. Турска. Политичка Преписка. Св. 234. л. 9). ЈЕ. Превод једног пројекта конвенције између Грчке и Србије. (Исто ЕТ)