Европа и васкрс Србије : (1804-1834) : с једном картом у боји

ГЛАВА ХХУ ЗОЕ

протиз Грка. Турска влада почела је сматрати све Грке за. кривде. И ако је Строганов, 21 априла, саопштио турској

_ влади писмо А. Ипсилантија, којим га је он известио да се по-

|тР"___""у

кораза царевим наредбама, оно није ништа помогло. Тога дана стигао је у Цариград и примио дужност нови велики везир. Његов. долазак распалио је турски фанатизам до крајних граница.

Сутра дан, на православни_Ускрс,-гомиле_разјарених Турака напате су на Грке. -Патријарх Флигорије и тр митрополита похватани су и истога дана обешени.“ Тело патријархово вучено је улицама и бачено у море. Многи су свештеници поклани, највиђеније грчке породице из Фанара побијене и Многе цркве опљачкане и порушене. Приликом ужасног гонења бегунци Грци, Власи, Молдавци склонили су се у Русију. Турска влада је означила Русију за саучесника у устанку. Увреде су бачене у лице барону Строганову, живот руских поданика стављен је у опасност. Русима су одузета имања, руска трговина је јако оштећена.

Што се тиче српских депутата који су с прозора видели вешање патријарха, султан је наредио да их доведу и нам сте у сам Сарај и увериоих једа ће се њиховим молбама одазвати, ако само Србија у тим мутним тренуцима буде остала мирна_

Међутим покољи у Цариграду изазвали су дубоко негодавање у Европи, нарочито у Русији. По повратку из Љубљане, цар Александар је, чим“ је Добио обавештења о тим догађајима, наредио да се турској влади преда једна енергична нота. Цар је понова најенергичнијим изразима осудио Ипсилантијев упад и устанак у Мореји, с изјавом да их Русија није потакла и да није у њима имала никаква учешћа. Прелазећи затим на свирепости и на оскврњења која су се десила у турској престоници, он је изразио осуду свих хришћанских владалаца и подсетио на неизбежне последице које ће турској влади донети продужење такве политике. Завршио је набрајањем штета које је Турска нанела Русији очевидном повредом свих уговора, тражио ј: неодложно и потпуно задовољење и одредио је турској влади рок у коме има да одговори.!)

Ту је ноту барон Строганов поднео, 18 јула. Како влада није одговорила у одређеном року од осам дана, представник Русије је изјавио да је његова мисија завршена и тражио је пасош за одлазак. После кратког устезања пасош му је издат. Десетог ангуста он се укрцао на једну руску лађу и отпутовао за Одесу, са свим особљем руског посланства и српским агентом, М. Германом. Пред полазак покушао је да спасе и српске депутате. Пошто у томе није успео, ставио је турској

1) Ехровзе дФез а егап«в итд. Исто.